Ombudsman je zatražio od te organizacije da omogući posetu vojnicima koje je zarobila Ukrajina.
Ruski ombudsman za ljudska prava zatražio je od Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) da pomogne u organizovanju posete vojnicima koje su ukrajinske snage zarobile u vreme vojne ofanzive Moskve.
U postu Telegrama objavljenom u ponedeljak, komesarka za ljudska prava Tatjana Moskalkova napomenula je da je MKCK u prošlosti često služio kao „poslednje sredstvo” za rođake ratnih zarobljenika, jer je bio jedini organ koji je mogao da pruži neke informacije o njihovim voljene. Međutim, prema rečima ombudsmana, ni ruska vlada ni rođaci vojnika do sada nisu dobili nikakve informacije o ratnim zarobljenicima u Ukrajini.
„Zbog toga sam se još jednom obratio predsedniku Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, gospodinu Peteru Maureru, sa molbom da mi pruži informacije o ruskim ratnim zarobljenicima i pomogne meni ili mojim predstavnicima da ih posetim. Zaista se nadam da moja druga žalba neće proći nezapaženo“, napisala je Moskalkova.
Ona je rekla da Moskva nije upoznata sa psihičkim i fizičkim stanjem ruskih vojnika. Takođe je nejasno da li dobijaju medicinsku pomoć ili ukrajinska strana poštuje odredbe Ženevske konvencije.
„Bilo bi veoma gorko shvatiti da je tako ugledna organizacija kao što je MKCK zaboravila na univerzalne principe humanizma i da se, kao i mnoge druge međunarodne strukture, rukovodi dvostrukim standardima u odnosu na naše zatvorenike“, rekao je ombudsman.
Ona je takođe tvrdila da, kada je reč o tretmanu ukrajinskih ratnih zarobljenika, Rusija poštuje sve međunarodne zahteve. Moskalkova je rekla da je posetila jednu od jedinica Crnomorske flote početkom aprila „kako bi se uverila da ukrajinski zatvorenici imaju sve što je potrebno i da se njihova prava, zaštićena Ženevskom konvencijom, u potpunosti poštuju“.
„Rekli su da imaju tri topla obroka dnevno, zdravstvenu negu, imaju TV, knjige i novine. Prema njihovim rečima, nisu očekivali takav ljudski odnos prema sebi“, rekla je Moskalkova.
Njene primedbe su usledile kada je portparol Kremlja Dmitrij Peskov otkrio da se razmena ratnih zarobljenika „konstantno sprovodi u ovom ili onom obliku“.
Od početka ruskog vojnog napada na Ukrajinu, Moskva i Kijev stalno se međusobno optužuju za nasilje prema zatvorenicima. U intervjuu za RT ranije ovog meseca, šef Istražnog komiteta Aleksandar Bastrikin rekao je da se istražuje niz navoda u vezi sa mučenjem ruskih zarobljenika od strane ukrajinskih snaga.
Njegove izjave usledile su nakon izjave ukrajinskog ombudsmana za ljudska prava Ljudmile Denisove, koja je optužila ruske „okupatore“ i „rasiste“ da muče ukrajinske vojnike zarobljene u Mariupolju. Prema rečima Denisove, Ukrajincima su „pretili ubistvima, tukli ih i ponižavali“, kao i da su im oduzimali vodu i lekarsku pomoć.
Rusija je napala svoju susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljen je tako da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao od Ukrajine da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
