Danska će Kijevu dati rakete Harpun američke proizvodnje, potvrdio je Pentagon.
Danska će Ukrajini dostaviti neodređeni broj protivbrodskih raketa i lansera Harpun, saopštio je u ponedeljak američki ministar odbrane Lojd Ostin. Prošlonedeljne glasine o transakciji navele su Kijev da izjavi da će SAD pomoći Ukrajini da „uništi“ rusku flotu, što je odlazeći portparol Pentagona negirao.
Zvanično, rakete su namenjene da pomognu u „odbrani ukrajinske obale“, prema Ostinu i predsedavajućem Združenog načelnika general Marku Miliju, koji je razgovarao sa novinarima nakon virtuelnog sastanka Ukrajinske kontakt grupe za odbranu u ponedeljak.
Panel – sastavljen od 47 zemalja koje su spremne da Kijevu snabdevaju oružjem – imao je „veoma konstruktivan” sastanak i dobio „oštriji osećaj” o ukrajinskim potrebama od ministra odbrane Alekseja Reznikova i drugih kijevskih zvaničnika, rekao je Ostin.
Pored danskih projektila, Češka je obećala i jurišne helikoptere, tenkove i višecevne raketne sisteme (MLRS). Kijev je tražio artiljeriju velikog dometa, tenkove i oklopna vozila, kao i dronove, navodi Ostin.
Boingov A/U/RGM-84 Harpoon je standardna protivbrodska raketa američke mornarice, sa procenjenim dometom od oko 300 kilometara. Ima aktivno radarsko navođenje i prelistava površinu dok ne stigne do cilja, u kom trenutku može da izvede „iskačući“ manevar i da udari odozgo. Harpuni se obično lansiraju sa površinskih plovila ili jurišnih aviona, ali se lanseri mogu ukloniti sa brodova za upotrebu na kopnu – što izgleda da je ono što Danska namerava da uradi.
Prošle nedelje, Rojters je izvestio da Pentagon razmatra da pošalje Ukrajini ili Harpune ili Naval Strike rakete (NSM), direktno ili preko „evropskog saveznika“. Agencija je citirala „tri američka zvaničnika i dva kongresna izvora“, svi anonimni. Izrazili su nadu da će, kada se prva zemlja obaveže na slanje harpuna, slediti i druge.
Prema Rojtersu, NSM je smatran „manje logistički teškim“ jer su zemlje NATO-a mogle da pošalju Ukrajini lansere i bilo je potrebno samo 14 dana da obuče operatere kako da ih koriste – ali je imao nešto kraći domet od 250 kilometara.
Međutim, priča je izazvala kontroverzu kada je savetnik ukrajinskog ministarstva unutrašnjih poslova Anton Geraščenko napisao na Tviteru da SAD „pripremaju plan za uništavanje Crnomorske flote“, misleći na ruske pomorske snage koje se trenutno nalaze u blizini ukrajinske obale. Upitan o ovome, portparol Pentagona Džon Kirbi rekao je novinarima da može „definitivno da vam kaže da to nije istina“. Međutim, on nije negirao da SAD razmatraju slanje harpuna u Kijev.
U ponedeljak je Ostin potvrdio da Kirbi napušta Pentagon i prelazi na posao u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće. U međuvremenu, Geraščenkoov tvit je izbrisan.
SAD su upravo posvetile još 40 milijardi dolara vojne pomoći Kijevu, uključujući isporuke oružja, uprkos strahovima nekih evropskih saveznika da bi to moglo da uvuče NATO u direktnu konfrontaciju sa Rusijom. Moskva je više puta upozoravala alijansu da će se sve isporuke oružja i zaliha u Ukrajinu smatrati legitimnim vojnim ciljevima. Rusija izvodi vazdušne udare i napade krstarećim raketama na ukrajinske objekte za snabdevanje.
Prošlog meseca Pentagon je tvrdio da je pružio obaveštajne podatke koji su pomogli Ukrajini da pokrene raketni napad na rusku krstaricu Moskva, vodeću brod Crnomorske flote. Prema Kijevu i Vašingtonu, Ukrajinci su ispalili dve rakete Neptun koje su pogodile brod, koji je na kraju potonuo. Ruska mornarica saopštila je da je Moskva izgubljena dok je vučena u luku u olujnom moru, nakon što je eksplozija municije na brodu izazvala požar.
