Nove baze i dodatni brojevi mogući su i u demonstraciji sile protiv Rusije, prenosi CNN.
SAD planiraju da zadrže 100.000 vojnika u istočnoj Evropi u doglednoj budućnosti, potencijalno čak i da povećaju broj ako uoče pretnju od Rusije za NATO ili njegove dve nove potencijalne članice, Švedsku i Finsku, izjavilo je nekoliko zvaničnika za Si-En-En u petak.
Ako NATO izvede više vojnih vežbi u toj oblasti ili se promeni „bezbednosno okruženje“, SAD bi mogle da dovedu više trupa ili čak izgrade više vojnih baza u regionu, rekli su zvaničnici. Planovi se navodno razmatraju nakon sastanka vojnih čelnika NATO-a u četvrtak u Briselu, a biće predstavljeni na sastanku ministara odbrane alijanse sledećeg meseca. Lideri zemalja NATO-a će se potom sastati u Madridu krajem juna.
Dok su Švedska i Finska podnele zahtev za pridruživanje NATO-u, SAD nisu odlučile da angažuju dodatne trupe za svoju odbranu, iako bi svako kretanje oružja od strane Rusije – koja je obećala da će odgovoriti na pristupanje obe zemlje transatlantskom savezu – moglo dovesti do daljeg raspoređivanja. Međutim, neke zemlje NATO-a pristale su da pruže podršku van zvanične strukture bloka dok se njihove prijave obrađuju.
SAD su povećale broj svojih trupa u Evropi na 100.000 u martu, prvi put kada su stacionirale toliko na kontinentu od 2005. Evropska komanda Sjedinjenih Država, EUCOM, posebno je okrivila „rusku agresiju“ za povećano raspoređivanje. Većina trupa stacionirana je u Poljskoj i Nemačkoj, a zatim u Italiji i Velikoj Britaniji. Baltičke države pozvale su na još veće prisustvo trupa u regionu dok se sukob u Ukrajini nastavlja.
Pre ruske vojne operacije u Ukrajini, SAD su imale oko 60.000 vojnika stacioniranih u Evropi. Iako u Ukrajini zvanično nema američkih trupa, Vašington je Kijevu poslao milijarde dolara vojne pomoći.
Rusija je napala svoju susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljen je tako da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
