Brisel kaže da se očekuje da će inflacija ove godine porasti iznad 6% i u Evropskoj uniji i u evrozoni.
Evropska unija je u ponedeljak smanjila svoje prognoze ekonomskog rasta u bloku od 27 zemalja zbog sankcija uvedenih Rusiji zbog sukoba u Ukrajini i prekida u snabdevanju energijom.
Prema izvršnom ogranku EU, Evropskoj komisiji (EK), realni rast BDP-a u EU i evrozoni biće 2,7 odsto u 2022, što je pad u odnosu na prognozu od 4 odsto pre tri meseca.
Očekuje se da će rast sledeće godine usporiti na 2,3%, što je pad u odnosu na prethodnu prognozu od 2,8% u EU (i 2,7% u zoni evra).
„Izgledi za ekonomiju EU pre izbijanja rata bili su produžena i snažna ekspanzija“, navodi se u izveštaju, dodajući da „rat pogoršava već postojeće prepreke rastu, za koje se ranije očekivalo da će se smiriti“.
S obzirom da su cene energenata porasle ove godine, očekuje se da će inflacija u proseku iznositi 6,1 odsto u 2022. i dostići vrhunac od 6,9 odsto u tekućem kvartalu, saopštila je EK. Inflacija je u aprilu dostigla 7,5%, što je najviša stopa u istoriji monetarne unije.
To je „značajna revizija naviše u poređenju sa privremenom prognozom za zimu 2022.“ od 3,5 odsto inflacije, navodi se u izgledima. Predviđa se da će inflacija pasti na 2,7% u 2023. godini, što je i dalje više od cilja Evropske centralne banke od 2%.
Komisija je primetila da „Glavni udar na globalnu i ekonomiju EU dolazi kroz cene energenata. Iako su se već znatno povećale pre rata, sa niskih nivoa zabeleženih tokom pandemije, neizvesnost oko lanaca snabdevanja je pritiskala cene naviše, dok je povećavala njihovu volatilnost.
U izveštaju se takođe navodi da se, iako se inflatorni pritisci pojačavaju, sada očekuje da će globalni BDP porasti za 3,2 odsto u 2022. godini, što je pad sa prethodno projektovanih 5,7 odsto. Projekcija rasta američkog BDP-a za ovu godinu takođe je smanjena na 2,9%, a inflacija će se pomeriti na 7,3% pre nego što se povuče na 3,1% u 2023.
