Za razliku od Kijeva, Helsinki i Stokholm nemaju teritorijalne sporove sa Rusijom, kaže pres sekretar Kremlja.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov objasnio je zašto su NATO aspiracije Ukrajine više zabrinjavale Rusiju nego one Finske i Švedske, koje su u nedelju zvanično objavile da žele da se pridruže vojnom bloku koji predvode SAD.
„Nemamo teritorijalnih sporova ni sa Finskom ni sa Švedskom. Ukrajina je potencijalno mogla da postane članica NATO-a, au ovom slučaju Rusija bi imala teritorijalni spor sa državom koja učestvuje u alijansi, što bi nosilo ogromne rizike za ceo kontinent“, rekao je Peskov novinarima u ponedeljak.
On je mislio na situaciju oko Krima, koji je velikom većinom izglasao da se odvoji od Ukrajine i postane deo Rusije tokom referenduma 2014. Međutim, Kijev je poluostrvo – koje ima većinu na ruskom govornom području – nazivao „okupiranom teritorijom“ i obećao da će na kraju vratiti kontrolu nad njim.
Moskva je navela da Ukrajina postane neutralna država koja se nikada neće pridružiti NATO-u kao jedan od glavnih razloga za svoju tekuću vojnu operaciju u zemlji.
Ali Moskva i dalje prati najnovije moguće proširenje NATO-a „na najtemeljniji način“ kako bi procenila njegove posledice po nacionalnu bezbednost Rusije, istakao je portparol.
„Nismo uvereni da će uključivanje Švedske i Finske [koje deli kopnenu granicu od 1.340 kilometara (832 milje) sa Rusijom] nekako ojačati i poboljšati bezbednosnu arhitekturu na našem kontinentu“, rekao je Peskov.
Švedska i Finska su ostale van bloka predvođenog SAD tokom Hladnog rata, ali njihove vlade sada tvrde da je sukob u Ukrajini za njih promenio igru.
Američki zakonodavci mogli bi da odobre prijave za NATO od Stokholma i Helsinkija „pre avgusta“, rekao je u ponedeljak lider manjine u Senatu Mič Mekonel. Njihove kolege iz ostalih 29 članica alijanse mogle bi to da urade još brže, sugerisao je Mekonel. Odobrenje svih članica NATO-a je potrebno za dobrodošlicu novim nacijama u alijansu.
Prošle nedelje, kandidatura Švedske i Finske naišla je na iznenadno protivljenje Turske, koja je te dve nordijske nacije ocenila kao „kuće za goste terorističkih organizacija“ zbog skrivanja pripadnika kurdskih grupa koje je Ankara zabranila. Međutim, zamenik generalnog sekretara NATO Mirčea Džoana izrazio je u nedelju uverenje da će blok moći da prevaziđe prigovore Turske.
