Investitori su tražili sigurnost dolara i prodavali evro jer su strahovi od daljeg rasta kamatnih stopa i usporavanja globalnog ekonomskog rasta vrebali tržišta.
Indeks dolara, koji meri snagu američke valute u odnosu na korpu od šest drugih, porastao je 0,6 odsto na 104,5 poena, nivo koji je poslednji put dostigao 2002. Ostale glavne valute su oslabile, a evro je pao čak 1,5 odsto na 1,035 dolara, što je najniža tačka od 2017.
Berze su se oporavile nakon velikih padova na prethodnoj sesiji, ali su cene ključnih roba poput bakra pale, a prinosi na dugoročne obveznice ponovo su bili pod pritiskom jer je zabrinutost za ekonomski rast u SAD-u nadirala investitore. U isto vreme, menadžeri fondova su bili zabrinuti da će rastuća inflacija primorati centralne banke poput Federalnih rezervi da krenu agresivno da je ukrote.
„Fed je pod pritiskom da ponovo podigne stope i taj potez mora biti brz do leta. Tada ćemo videti uticaj na [ekonomski] rast u drugoj polovini godine“, rekla je Juliette Cohen, strateg u CPR Asset Management.
Sterling je oslabio 0,6 odsto u odnosu na dolar, pošto su podaci koji pokazuju da se britanska ekonomija neočekivano smanjila po prvi put ove godine izvršili dodatni pritisak na britansku valutu. Kineski renminbi izgubio je 1 odsto na 6,78 za dolar, što je najnoviji znak da vlasti u Pekingu dozvoljavaju da strogo kontrolisana valuta oslabi kako bi stimulisala slabu potražnju za nacionalnim izvozom.
Analitičari ING-a su napisali da, s obzirom na strah od ekonomskog usporavanja i daljeg pooštravanja stopa, „nije iznenađujuće videti da dolar ostaje jak“.
Evropske akcije su povukle neke od svojih ranih gubitaka, ali su se američka tržišta borila za pravac nakon velikih padova u sredu. Referentni američki S&P 500 bio je 1,4 odsto niži, dok je tehnološki težak Nasdak Composite pao 1,6 odsto.
U Evropi, Euro Stokk 600 je završio u padu od 0,8 odsto, dok je FTSE 100 pao za 1,6 odsto. Japanski Topik i Hang Seng u Hong Kongu zabeležili su pad od 1,2 odsto, odnosno 2,2 odsto manje.
Robert Bakland, analitičar u Citiju, rekao je: „Globalne akcije se kreću ka ceni u tri ključne teme stagflacije: veća inflacija, usporavanje rasta i rastuće stope.
Na tržištima obveznica, prinos na desetogodišnji trezor opao je za 0,07 procentnih poena na 2,84 procenta. Prinosi padaju kako cene obveznica rastu.
Rast je takođe pod pritiskom opadanja fiskalne podrške iz ere pandemije, uskih grla u lancu snabdevanja i usporavanja u Kini izazvanog strogim blokadama zbog korona virusa, dodao je Koen. „To je sumorno okruženje za tržišta“, rekla je ona.
Cena bakra, pokazatelj ekonomskog raspoloženja zbog široke upotrebe metala, pala je ispod 9.000 dolara po toni prvi put u više od šest meseci.
„Kineska potražnja je izuzetno slaba“, rekao je Kolin Hamilton, analitičar u BMO Capital Markets, iako su ograničenja u topionicama koja su držala cene u Kini sada ublažena.
