Evropska banka za obnovu i razvoj zadržala je prognozu privrednog rasta Srbije na 3,3 posto za ovu godinu i na 4,0 procenta za 2023, u majskom izveštaju o Ekonomskim izgledima regiona, koliko je predviđala i u martu.
„Nakon veoma snažnog ekonomskog rezultata u 2021. godini, očekuje se da će privreda Srbije nastaviti rast, ali po nižoj stopi u 2022“, piše u izveštaju objavljenom na Godišnjem sastanku EBRD-a, koji se održava od 10. do 12. maja u Marakešu i na kojem je glavna tema „Odgovor na izazove u turbulentnom svetu“.
U dokumentu se navodi da rat u Ukrajini nakon napada Rusije ima dubok uticaj na privrede svih regiona u kojima je EBRD aktivan.U odeljku posvećenom Srbiji, ističe se da je BDP porastao prošle godine za 7,4 odsto, nadmašivši očekivanja, što odražava snažnu ekspanziju izvoza i industrije usled ekonomskog oporavka EU, koja je glavni trgovinski partner naše zemlje.
Ključni negativni rizici po rast BDP-a Srbije u ovoj godini, po oceni EBRD-a, uključuju rast inflacije, povećanu neizvesnost u vezi sa geopolitičkim kretanjima i moguće jače usporavanje rasta glavnih izvoznih tržišta Srbije u Evropi od očekivanog.Takođe se upozorava na visoku izloženost Srbije prema Rusiji u pogledu uvoza gasa.
Projekcija rasta tzv. EBRD regiona za 2022. godinu smanjena je u novom izveštaju za 0,6 procentnih poena na 1,1 odsto, u odnosu na martovsku procenu, dok bi u 2023. trebalo da zabeleži oporavak po stopi od 4,7 procenata.S druge strane, ovaj međunarodni kreditor je blago povećao prognozu rasta Zapadnog Balkana za 0,1 procentni poen, na 3,2 posto za tekuću godinu, a za narednu godinu je ostao pri martovskoj projekciji od 3,6 procenata.
EBRD upozorava da su sve projekcije podložne velikim negativnim rizicima, ukoliko neprijateljstva eskaliraju ili ako izvoz nafte, gasa i druge robe iz Rusije bude podvrgnut oštrijim restrikcijama.Među negativne rizike EBRD ubraja rast cena nafte i gasa, koji su u Evropi, kako se navodi, iznad istorijskih maksimuma i oko četiri puta više od nivoa u SAD-u, što evropske proizvođače stavlja u nepovoljan položaj u odnosu na konkurente.
U izveštaju se takođe konstatuje da su cene hrane snažno ubrzale poslednjih meseci, posebno cene pšenice, kukuruza, soje i drugih poljoprivrednih proizvoda, te da poskupljenje hrane i energije doprinosi inflatornim pritiscima, koji su već bili visoki zbog oporavka globalne potražnje nakon postepenog ukidanja kovid mera ograničenja. Prosečna inflacija u EBRD regionu dostigla je 11,9 procenata u martu 2022, približavajući se nivou koji je poslednji put viđen krajem 2008, navodi se u dokumentu.
