Direktor CIA Vilijam Berns rekao je na konferenciji Fajnenšel tajmsa u subotu da američke obaveštajne agencije nisu videle nikakve „praktične dokaze“ da će ruski predsednik Vladimir Putin upotrebiti taktičko nuklearno oružje u Ukrajini. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije je tvrdio da bi Putin mogao da koristi takvo oružje.
„Mi kao obaveštajna zajednica ne vidimo u ovom trenutku praktične dokaze ruskog planiranja za raspoređivanje ili čak potencijalnu upotrebu taktičkog nuklearnog oružja“, rekao je Berns na konferenciji u Vašingtonu, ponavljajući sličnu procenu koju je dao na početkom aprila.
Međutim, Berns je dodao da, po njegovom mišljenju, Putin „ne veruje da može sebi da priušti gubitak“ i da bi SAD, bez obzira na to, trebalo da „ostanu veoma oštro fokusirane“ na potencijalnu nuklearnu pretnju.
Kremlj je insistirao da Rusija neće raspoređivati nuklearno oružje protiv svog suseda, a portparol ministarstva spoljnih poslova Aleksej Zajcev je u petak izjavio da se „Rusija čvrsto pridržava principa da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i da se on ne sme pokrenuti. ”
Ipak, Zelenski je prošlog meseca rekao da je „ubeđen“ da bi Rusija mogla da upotrebi hemijsko ili nuklearno oružje za pobedu u Ukrajini, pozivajući svet da „bude spreman“ za tu mogućnost. Zapadni mediji su takođe spekulisali o mogućnosti takvog nuklearnog udara, pozivajući se na to što je Rusija stavila svoje snage za nuklearno odvraćanje u stanje visoke pripravnosti na početku sukoba u Ukrajini i Putinovo upozorenje da se spoljne sile koje se mešaju u ratne ciljeve Rusije „nikada neće suočiti sa posledicama viđeno u [njihovoj] čitavoj istoriji.”
Ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov rekao je u četvrtak za Nevsveek da je Moskva „poslednjih godina uporno predlagala američkim kolegama da potvrde da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika, tako da do njega nikada ne bi trebalo da dođe“.
Za razliku od vrste bojevih glava koje se postavljaju na interkontinentalne balističke rakete, taktičko nuklearno oružje su manji uređaji niskog prinosa koji se mogu baciti iz aviona, postaviti na rakete kratkog dometa ili ispaljivati iz artiljerijskih oruđa. Iako ne postoji međunarodno priznata definicija, njihov prinos obično varira od manje od jedne kilotona do 100 kilotona. Za referencu, atomska bomba bačena na Hirošimu tokom Drugog svetskog rata imala je prinos od 15 kilotona.
Rusija, koja poseduje oko 700 nuklearnih bojevih glava više od SAD, tvrdi da bi mogla da upotrebi nuklearno oružje u slučaju prvog nuklearnog udara na njenu teritoriju ili infrastrukturu, ili ako postojanje ruske države bude ugroženo nuklearnim ili konvencionalnim oružjem. . Sjedinjene Države, prema najnovijem pregledu nuklearnog položaja Pentagona, kažu da je njihova nuklearna bomba namenjena da služi kao odvraćanje od nuklearnog napada na SAD i njihove saveznike, ali se njihova upotreba takođe može razmotriti u „ekstremnim okolnostima za odbranu vitalnog interese Sjedinjenih Država ili njihovih saveznika i partnera“.
