Dijalog o strateškoj stabilnosti između Rusije i SAD može se nastaviti tek nakon što se ostvare svi ciljevi vojne operacije Moskve u Ukrajini, rekao je visoki ruski diplomata.
„Od danas nema smisla govoriti o bilo kakvim izgledima za pregovore o strateškoj stabilnosti sa SAD“, istakao je u subotu Vladimir Jermakov, koji rukovodi Odeljenjem za neširenje i kontrolu naoružanja u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije.
„Ovaj dijalog je formalno ‘zamrznut’ sa američke strane“, rekao je on, dodajući da su potezi Vašingtona po tom pitanju „upereni u potpuno suprotnom smeru“ od Moskve.
Strane će verovatno moći da se vrate „suštinskom razgovoru o izgledima obnavljanja punopravnog rusko-američkog pregovaračkog procesa na strateškoj agendi tek nakon sprovođenja svih zadataka specijalne vojne operacije u Ukrajini“, dodao je Jermakov. .
SAD aktivno podržavaju Ukrajinu u sukobu sa Rusijom, obezbeđujući Kijevu sredstva i oružje za nastavak borbi.
Vašington je posvetio 4,3 milijarde dolara vojsci Kijeva od 2021. godine, rekao je u petak portparol Pentagona Džon Kirbi, takođe otkrivši da su SAD počele da obučavaju ukrajinske trupe u Nemačkoj i drugde u Evropi.
Ranije ove nedelje, američki ministar odbrane Lojd Ostin je otvoreno priznao da je, pomažući Ukrajini, Vasinton pokušavao da vidi „Rusiju oslabljenu do stepena da ne može da uradi stvari koje je uradila u invaziji na Ukrajinu“.
Moskva i Vašington su poslednji put razgovarali o strateškoj stabilnosti u Evropi, koja uključuje nuklearno neproliferaciju, tokom pregovora u Ženevi sredinom januara, nešto više od mesec dana pre izbijanja ukrajinskog sukoba.
Prema izvorima, ruska delegacija je „na kašičicu hranila” svoje predloge za stabilan kontinent” Amerikancima kako bi izbegla bilo kakve nesporazume, pri čemu je ključna tačka obuzdavanje širenja NATO-a na istok. Međutim, pregovori nisu doneli rezultate.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska, uz posredovanje Nemačke i Francuske, osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
