Američka vojska se obučava za borbu u okruženju koje je u velikoj meri oblikovano ruskom vojnom kampanjom protiv Ukrajine, izvestio je u subotu Asošiejted pres (AP).
Svrha ovomesečne vojne igre u Kaliforniji je da se „pripremi za buduće borbe protiv protivnika kao što su Rusija ili Kina“, navodi agencija.
Neki učesnici ratnih igara u Nacionalnom centru za obuku Fort Irvin u pustinji Mohave govore ruski jezik, dodaje se. Oko 4.500 vojnika iz 2. brigade, 1. konjičke divizije suprotstavljaju se izmišljenim „devonskim“ snagama – očiglednim zamenicima vežbe za Ruse – koje kontrolišu izmišljeni grad Ujen.
U vežbi, neprijatelj ispaljuje rakete i projektile, sve dok koristi sofisticiranu kampanju dezinformisanja da iznese „lažne optužbe“ protiv američkih trupa. Učesnici vežbe „imaju svoje telefone spremne za snimanje i brzo postavljanje na društvene mreže“, navodi se u izveštaju.
„Mislim da trenutno cela vojska zaista gleda šta se dešava u Ukrajini i pokušava da izvuče lekcije“, rekla je sekretarka vojske Kristin Vormut za AP. „Iskustvo Rusije i Ukrajine je veoma moćna ilustracija za našu vojsku koliko će informacioni domen biti važan.
Tokom sukoba, Moskva i Kijev su se više puta međusobno optuživali za širenje dezinformacija. U međuvremenu, američke obaveštajne službe priznale su da njihove sopstvene informacije o situaciji nisu „čvrste“. U izveštaju NBC njuza ranije ovog meseca citirani su američki zvaničnici koji su rekli da Vašington objavljuje neke neproverene podatke kao deo „informacionog rata“ protiv Rusije.
SAD, njeni saveznici, sve više snabdevaju Ukrajinu oružjem i opremom otkako je Rusija napala susednu zemlju krajem februara. U sredu je predsednik Džo Bajden najavio dodatnih 800 miliona dolara vojne pomoći Kijevu. Novac će, između ostalog, biti potrošen na haubice od 155 mm, oklopne transportere, radare i dronove kamikaze.
„Američki narod će nastaviti da stoji uz hrabri ukrajinski narod u njegovoj borbi za slobodu“, naveo je Bajden u saopštenju.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je ovog meseca da će „preplavljivanje“ Ukrajine zapadnim oružjem imati „negativan uticaj“ na mirovne pregovore.
Rusija je pokrenula ofanzivu velikih razmera nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
