Premijer Mateuš Moravjecki kaže da je Berlin kamen spoticanja na putu uvođenja sankcija Moskvi.
Nemačka je prepreka na putu uvođenja oštrih sankcija Rusiji i decenijama pomaže zemlji da postane jača, rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki na konferenciji za novinare u ponedeljak.
Optužba dolazi nakon tvrdnji Kijeva da je Rusija počinila ratne zločine protiv civilnog stanovništva u Buči, gradu severozapadno od Kijeva. Moravjecki je ruske akcije u Ukrajini ocenio kao „čisto zlo“ i rekao da je jedini moralno prihvatljiv način delovanja za EU uvođenje najstrožih mogućih sankcija Rusiji.
„Koliko ste puta pregovarali sa [ruskim predsednikom Vladimirom] Putinom?“ retorički je upitao poljski zvaničnik francuskog predsednika Emanuela Makrona. „Ne pregovarate sa kriminalcima, već se borite protiv njih.
„Da li biste pregovarali sa Hitlerom, Staljinom ili Pol Potom?“
On je rekao da EU mora da pojača antiruske sankcije da bi „razbila Putinovu ratnu mašinu“, pre nego što je prozvala Nemačku zbog njenog iskustva u trgovini sa Rusijom. Berlin je obećao da će smanjiti svoju zavisnost od ruske robe, posebno prirodnog gasa, ali je priznao da će za to biti potrebne godine i naneti ozbiljnu štetu njegovoj ekonomiji.
Bivša kancelarka Angela Merkel dozvolila je Rusiji da godinama gradi svoju vojsku kupujući sirovine iz Rusije, rekao je poljski političar. Sadašnje nemačko rukovodstvo bi trebalo da sluša glasove „nevinih žena i dece, glas ubijenih ljudi“, a ne glasove nemačkih biznismena, dodao je Moravjecki.
„Svako ko pročita transkripte [sa sastanaka EU] znaće da je Nemačka glavni kamen spoticanja na putu ka veoma jakim sankcijama“, rekao je on, upitan o odbijanju Mađarske da sankcioniše rusku energiju.
„[Mađarski] premijer Viktor Orban nije zaustavio sankcije. U stvari, glavne prepreke su velike zemlje, one koje se plaše za svoj biznis“, rekao je premijer.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je ranije iskoristio tvrdnje o ratnim zločinima u Buči da okrivi bivše lidere Nemačke i Francuske – bivšu kancelarku Merkel i bivšeg predsednika Nokolasa Srakozija – za smirivanje Rusije.
Moskva je odbacila optužbe Kijeva u vezi sa Bučom, rekavši da su slike koje navodno prikazuju ruske ratne zločine počinjene tamo pokušaj ukrajinske vlade da to omalovaži. Ruske snage napustile su grad 30. marta. Slike na kojima se navodno vide civili ubijeni povlačenjem ruskih trupa počele su da sipaju iz grada 2. aprila.
Poljska je među najglasnijim kritičarima Rusije među državama EU. Usred tekuće krize u Ukrajini, najviši poljski zvaničnici pozvali su na masovno raspoređivanje američkih trupa u Evropi, navodeći da njihova zemlja želi da ugosti američko nuklearno oružje kako bi odvratila Rusiju. Varšava je postavila politiku „derusifikacije“ svoje ekonomije i rekla da bi ruska kultura trebalo da bude potisnuta u Poljskoj zbog Ukrajine.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov primetio je u ponedeljak da je retorika Poljske „izuzetno ratoborna“ i „antiruska“, što je izazvalo „duboku zabrinutost“ u Moskvi.
Rusija je napala svog suseda krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
