Za izvođenje vazdušnih udara na Ukrajinu ruska vojska koristi praktično sve odgovarajuće aerodrome u Belorusiji, Rusiji i na okupiranom Krimu. Odatle ruski avioni bombarduju vojne i civilne ciljeve, ispaljuju rakete na Ukrajinu, sleću i koriste helikoptere. Kada Ukrajina traži od svojih zapadnih partnera da „zatvore“ nebo, misli se na skup akcija usmerenih na odvraćanje ruskih aviona i projektila, koji nanose ogromnu štetu vojnoj i civilnoj infrastrukturi Ukrajine.
Odakle tačno leti ova letelica, gde se nalazi? Koliko je vojnih aviona ruska vojska okupila oko Ukrajine? Da bi odgovorili na ova i druga pitanja, novinari su koristili pristup sistemu satelitskih snimaka i prikupili mišljenje stručnjaka.
Ukupno u blizini granica Ukrajine ima oko 40 aerodroma sa taktičkim vojnim avionima.U ruskom arsenalu treba da budu i avioni ruske strateške avijacije, koji mogu da se baziraju na udaljenosti većoj od 5 hiljada kilometara od cilja.
„Šeme“ su se fokusirale na one aerodrome koje ruske vojne i kosmičke snage najaktivnije koriste i koji se nalaze i u Rusiji i u Belorusiji, kao i na okupiranom Krimu.
Jedna od poslednjih žrtava udara ruske avijacije, koji su šokirali ukrajinsko i svetsko društvo, bilo je Dramsko pozorište u Mariupolju. U njemu su se od neprekidnog bombardovanja sklonile stotine civila, žena i dece. Na jednom od najnovijih snimaka kompanije Makar, kompanije specijalizovane za visokokvalitetne satelitske snimke, prikazano je velikim slovima ispisano „DECA“ pre ruskog vazdušnog udara na obe strane zgrade pozorišta, ali ni to nije zaustavilo ruske napadače.
Naprotiv, Rusi su snažnom bombom pogodili civilni cilj. Stručnjaci imaju nekoliko verzija odakle je došao avion koji ga je ispustio na miran objekat.
„Generalni vazdušni napad na Mariupolj mogao bi da bude izveden sa okupiranog Krima i Krasnodarske i Rostovske oblasti Rusije. Ali prošli put je, koliko znamo, korišćena super-moćna bomba, a reč je o strateškom avionu koji bi mogao da poleti bar sa Urala“, rekao je Igor Kozij, vojni ekspert Instituta za evroatlantsku saradnju. .
Strateška avijacija su uglavnom bombarderi koji su u sastavu Komande dalekometne avijacije Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije i uz pomoć kojih se mogu koristiti rakete velikog dometa. Reč je o šteti na udaljenosti do 5,5 hiljada kilometara.
Najbliži Ukrajini poznati aerodrom strateške avijacije je vazdušna baza u gradu Engels, Saratovska oblast. On je osnova takvih strateških bombardera kao što su Tu-160 i Tu-95MS, koji se mogu videti na satelitskim snimcima od 6. februara.
Ali ruska strateška avijacija se trenutno ne koristi veoma aktivno i uglavnom u onim regionima Ukrajine gde su okupacione snage već savladale otpor ukrajinske PVO, kažu stručnjaci.
Kako takvih teritorija nema toliko, u većini slučajeva koriste se „obične” taktičke ruske letelice. Obično leti iz susednih regiona Ukrajine, Rusije, Belorusije i okupiranog poluostrva Krim.
Aerodromi okupiranog Krima
Okupirani Krim je za Rusiju postao ne samo odskočna daska za ofanzive sa juga, već i zgodna baza za vazdušne napade, smatraju stručnjaci. Ovde se nalaze najmanje dva velika vojna aerodroma, koje Rusija aktivno koristi u ratu protiv Ukrajine.
„Mnogo aviona poleće sa Krima, a rade u različitim pravcima. Moguće je da i u Mariupolju. Sa Krima postoje i informacije o strateškoj avijaciji, poput aviona Tu, koji lansiraju rakete tipa Ks, rekao je Oleksandar Musienko, šef Centra za vojno-pravne studije.
Takve rakete klase Ks korišćene su, na primer, za udare u oblastima Vinica, Lavov i Ivano-Frankivsk. Prema mišljenju stručnjaka, Rusija u većini slučajeva napada na ove oblasti koristi rakete poput „H-101“. Postoje i rizici da mogu da koriste drugu modifikaciju – „H-102“ sa termonuklearnom bojevom glavom.
Jedan od ključnih aerodroma za rusku avijaciju na okupiranom Krimu nalazi se u blizini grada Saki. Čak i pre početka potpune ofanzive, bio je spreman za neposredna neprijateljstva. Ranije je postojala baza ukrajinske ratne mornarice, a sada je baziran 43. lovački puk PKS Rusije, koji se sastoji uglavnom od bombardera Su-30SM, Su-33 i Su-24M.
Jedan od pilota koji je doleteo iz grada Saki i bombardovao grad Ukrajine, zarobljen je nakon što je njegov avion oboren u oblasti Nikolajeva.
Ovo je komandant eskadrile avijacije, major Aleksej Golovenski. On je na konferenciji za novinare u Kijevu rekao da je slične zadatke obavljao i u Siriji. Ali on je potvrdio da ima rođake u Poltavskoj oblasti koji stradaju od bombardovanja njegovih ruskih kolega.
Saki nije jedina ruska vazdušna baza na okupiranom Krimu. Na poluostrvu postoji još jedan veliki vojni aerodrom – Belbek. Nalazi se severno od Simferopolja. Sudeći prema satelitskim snimcima iz najmanje 2005. godine, u njemu se nalazi i veliki broj vojnih aviona.
ada, prema Vazduhoplovnim snagama Ukrajine, ovde se baziraju Su-27, Su-27SM, Su-30M2 i Su-27M. Nakon rekonstrukcije 2020. godine, ovaj aerodrom može da primi strateške bombardere Tu-22M3, Tu-160 i Tu-95MS, sa kojih se, prema podacima Oružanih snaga, već ispuštaju rakete iz Crnog mora, posebno u oblasti Lavov.
Prema mišljenju stručnjaka, takvi avioni su naoružani krstarećim raketama koje mogu da pređu udaljenosti do 5,5 hiljada kilometara. Na satelitskim snimcima aerodroma Belbek iz 2005. godine, koji su nam dostupni, takve letelice se ne vide, ali se mogu sakriti u posebnim hangarima. Ne zna se da li se takvi avioni sada nalaze na Krimu.
Ruska operativna jedinica, 4. crvenozastavna armija Ratnog vazduhoplovstva, stacionirana je u Rostovskoj oblasti, sa ciljem da napadne jugoistočnu Ukrajinu. Uključuje lovce, helikoptere, snage protivvazdušne odbrane i više od 40 bombardera, od kojih je većina stacionirana na aerodromu Morozovsk. To je zbog činjenice da je ovde baziran 559. bombarderski puk.
Čak i pre invazije u punom obimu, mnogi vojni avioni su bili bazirani na aerodromu, o čemu svedoči slika Makara iz novembra 2021. Prikazuje više od 20 bombardera Su-34. Bliže novoj ruskoj invaziji na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, vidimo na satelitskim snimcima da su se na aerodromu pojavile dodatne vojne letelice, sada više od 30. Ista slika 20. dana invazije.
Iako, u stvari, borci mogu da koriste i rakete različitog kalibra za gađanje kopnenih ciljeva, uključujući i zgrade. Prema rečima stručnjaka, takve letelice često koriste nevođene rakete, što čini veoma verovatnim uništenje civilnih objekata, čak i bez obzira na namere pilota.
Drugi ruski aerodrom na Krasnodarskoj teritoriji nalazi se u Jejsku, „preko zaliva“ od Mariupolja. Udaljenost od njega do ukrajinskog grada je samo oko 60 km. Prema portalu Vojne avijacije, ovde je bazirano više od 20 aviona MiG-29K, ali satelitski snimci ne pokazuju toliki broj ruskih lovaca. Uglavnom ima protivpodmorničkih aviona Tu-142 i oko 5 lovaca, uključujući i Su-33.
Pravi „udar nožem u leđa“ i direktno neispunjavanje javnih obećanja samoproglašenog predsednika Aleksandra Lukašenka bila je činjenica da su ruske trupe počele da izvode vazdušne napade na Ukrajinu sa teritorije Belorusije.
Kako je javni stav Belorusije o Ukrajini oduvek bio „mirovni“, broj ukrajinskih snaga PVO u tom području na početku invazije nije bio tako velik kao, na primer, na granici sa Rusijom. Povećanje PVO na ovoj granici počelo je tek posle dešavanja u Belorusiji tokom poslednjih izbora, kada je Aleksandar Lukašenko postao samoproglašeni predsednik republike, rekao je Šemu portparol Komande Vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine Jurij Ignat.
„Zaista, mi nismo koncentrisali moćne snage PVO na severu od početka ruske agresije 2014. godine. Međutim, s obzirom na političke procese koji su u Belorusiji otpočeli pre godinu i po dana (gušenje narodnih protesta, integracija Belorusije u „ruski svet“), Vazduhoplovstvo je ubrzalo proces širenja PVO sistema na severu – i borbene i protivvazdušne rakete. Stvorene su nove protivvazdušne raketne jedinice, proširene su mogućnosti avijacijskih brigada i druge mere za jačanje severnog pravca, o čemu nećemo javno da govorimo“, objasnio je Jurij Ignat.
Prema njegovim rečima, ruska vojska trenutno aktivno koristi u Belorusiji skoro sve postojeće aerodrome u blizini gradova Lida, Bobrujsk, Mozir, Gomel, Luninec, Baranoviči, Brest i drugi. „Šeme” su odlučile da detaljnije istraže one gde je sada povećana aktivnost
Na ovom aerodromu obično su stacionirane snage 116. gardijske jurišne baze beloruskog ratnog vazduhoplovstva. Otprilike ovakva situacija se vidi na fotografiji Makara za GoogleMaps iz septembra 2020: više od 20 vojnih aviona, od kojih neki mogu biti sakriveni u posebnim podzemnim hangarima.
Obično su tu uglavnom Su-25 i MiG-29, kao i Jak-130.
Najnovija detaljna slika satelitskog sistema Planet za 14. februar 2022. godine takođe ne pokazuje veće promene u broju letelica, ali se u blizini piste već vidi više od 20 helikoptera kojih ranije nije bilo. To može ukazivati na početak aktivnog prebacivanja ruske vojske tokom takozvanih „vežbi“.
Na poslednjim slikama za 17. mart promene su već uočljivije. Broj letelica na pisti se skoro udvostručio. Među njima vidimo i avione, koje je zbog jarko plave boje prilično lako prepoznati čak i na fotografijama lošeg kvaliteta. Ovo su ruski bombarderi Su-34.
Samo 17. marta su Su-34 poleteli sa aerodroma Lida u pravcu Ukrajine najmanje devet puta, a Su-25 još dva puta, potvrdile su Oružane snage Ukrajine. Ranije su ovo izvestili beloruski aktivisti koji prate kretanje vojne opreme za telegram kanal „Beloruski gajun“.
Nisu svi avioni korišćeni svaki put, već od 2 do 7 u grupi. To je zbog oprezne taktike koju je odabrala ruska vojska nakon što je dobila pristojan odboj ukrajinske protivvazdušne odbrane.
„To je taktika. Ruski konvoji kopnenih snaga takođe pokušavaju da se ne voze u čoporima, već da se raziđu nakon što budu pretučeni. Lakše je pobediti grupni gol. Letite u parovima, ili veza od 4-5. A onda lete u različitim pravcima. To je taktika, oni je menjaju“, objasnio je Igor Kozij.
Na primer, rekao je da kasetna raketa može da uništi sva 4 aviona ako su blizu, a kada lete jedan po jedan, samo jedna strana će biti pogođena.
Pre potpune invazije na aerodrom Baranoviči, bilo je oko 50 vojnih aviona beloruskih vazduhoplovnih snaga. To je zbog činjenice da se tamo nalazi 61. borbena vazduhoplovna baza, koju uglavnom čine avioni Su-30SM, Su-27 i MiG-29.
Ali od septembra 2021. tamo su počeli da pristižu ruski avioni Su-30SM i Su-34. Tada je to objašnjeno vežbom Zapad 2021, koju su izvodile vojske Belorusije i Rusije svake 4 godine. Kasnije je isti aerodrom korišćen za napade i bombardovanje Ukrajine.
Beloruski Gvajanski kanal piše da je samo 17. marta sa ovog aerodroma poletelo do 6 aviona, među kojima je moglo biti i bombardera. Ponekad polete u isto vreme kada i bombarderi na aerodromu Lida.
Zanimljivo, pomenute aerodrome u Belorusiji (Lida i Baranoviči), koje ruska Komunistička partija sada aktivno koristi protiv Ukrajine, koristilo je nacističko nemačko vazduhoplovstvo Luftvafe tokom Drugog svetskog rata. A i Nemci su ovde uglavnom držali bombardere.
Makar slike za Gugl mape pokazuju da je 2018. aerodrom bio prazan, a ista slika je bila početkom 2022. pre invazije u punom obimu. To je zbog činjenice da ovaj aerodrom ima rezervni status.
Sve se promenilo nakon što je aerodrom Luninec, kao i baranovički, odlučeno da se koristi kao dodatni tokom vojnih „vežbi“. Sada ima najmanje 20 aviona Su-25SM, a postoji najmanje jedan bombarder Su-34.
Rusija takođe aktivno koristi sopstvene aerodrome u susednim oblastima za bombardovanje Kijeva, Harkova, Černigova i drugih gradova na severu i severoistoku Ukrajine. U toku su čak i one vazdušne baze koje su se ranije koristile kao transport. Sada, tokom rata protiv Ukrajine, puni su lovaca i bombardera.
Prema satelitskim snimcima, pre potpune ruske invazije na Ukrajinu, ovaj neobičan okrugli aerodrom u Brjanskoj oblasti korišćen je uglavnom za transportne avione IL-76 i AN-124-100 („Ruslan“). Otprilike mesec dana pre ruske invazije na Ukrajinu, na njemu su počeli da se pojavljuju bombarderi i lovci.
Prema najnovijim satelitskim snimcima Planeta, od 17. marta bombarderi Su-34 su stacionirani na aerodromu Seski. Mogu se koristiti i protiv ciljeva na severu Ukrajine.
Ovo potvrđuje da je najmanje jedan takav bombarder Su-34 već oboren u Černigovskoj oblasti, a jedan od pilota je uhvaćen.
Zatvorenik je major koji je ranije učestvovao u ruskim neprijateljstvima u Siriji.
Koje još aerodrome koristi Rusija?
Ukupno, „Šeme“ su brojale oko 40 aerodroma u Rusiji, Belorusiji i okupiranom Krimu, koje ruska vojska koristi za svoje potrebe.
U Rusiji su to aerodromi u blizini naselja Krimsk, Krasnodar, Korenjivsk, Mineralne vode, Kuščovskaja, Rostov na Donu, Milerovo, Marinovka, Volgograd, Saratov, Butirlinovka, Stari Oskol, Belgorod, Lipeck, Šatalovo i Kaluga.
Na privremeno okupiranom Krimu, pored pomenutih Saka i Belbeka, reč je o aerodromima u blizini naselja Kača, Gvardijske i Džankoj.
U Belorusiji se takvi aerodromi nalaze u blizini gradova Minsk, Mozir, Gomel, Brest, Vitebsk i Bobruisk.
A ovo, prema Vazduhoplovstvu Oružanih snaga, nije cela lista, jer Rusija ponekad koristi čak i napuštene aerodrome ili polja, na primer, za sletanje helikoptera. Koriste i civilne aerodrome, što je snimilo rusko Ministarstvo odbrane prilikom poletanja dronova sa aerodroma Gomel.
Do 18. marta Oružane snage Ukrajine su već uništile 93 ruska aviona.
Stručnjaci objašnjavaju da čak i s obzirom na ukupan broj odbora u Oružanim snagama Ruske Federacije (prema Defens ekspresu, njih 1585), ovo je ipak značajan gubitak. Ako se uzme u obzir da je uoči invazije na Ukrajinu na njenim granicama bilo oko 300 ruskih vojnih aviona, skoro trećina je već uništena. Da bi obnovila snagu svojih aviona, Rusija treba da prebaci ne samo pilote i avione, već i municiju.
Značajni gubici primoravaju Rusiju da promeni taktiku na nebu kako bi bila opreznija. Osim toga, prema mišljenju stručnjaka, neki ruski piloti već odbijaju da „ginu od ukrajinske PVO“.
„Obično, ako piloti nisu potrebni, oni se otpuštaju, ako su potrebni, pozivaju se i obučavaju. Ali postoji a. Ako treba da mobilišete nove, a niko ne želi da uradi šta? Čak i sadašnji ruski piloti sada odbijaju da lete jer sistem protivvazdušne odbrane radi i tome treba da se radujemo. Vide da se drugi piloti ne vraćaju i ne žele da lete“, objasnio je Igor Kozij.
Rusija počinje da oseća nedostatak pilota. „Trenutno, prema preliminarnim procenama, ruski piloti imaju 50 do 80 sati letenja godišnje. Mada bi, po NATO standardima, trebalo da bude oko 300 sati. Ali ovo su najiskusniji od onih koje imaju, a sada zapravo gube najiskusnije vojne pilote, a onda će početi da koriste druge koji nemaju ni takvo iskustvo“, – objašnjava Aleksandar Musienko.
