Kako se sukob Rusije i Ukrajine zahuktava, blok sada sebe predstavlja kao prvi odgovor na plamen koji je pomogao da se rasplamsa.
Francuzi imaju divan izraz: vatrogasac-paljenik. Koristi se da opiše osobu ili entitet koji pali šibicu i stvara vatrenu oluju, da bi potom požurio i ugasio plamen uz herojski aplauz i priznanja. U ovoj fazi sukoba u Ukrajini, teško je zamisliti bolji termin za NATO.
Trenutno su u toku usaglašeni napori unutar transatlantske alijanse da se sukob u Ukrajini prikaže kao sukob Rusije i Ukrajine koji nije povezan sa NATO-om. Osim što je Zapad koji predvode SAD, čiji je NATO ključni stub, u velikoj meri odgovoran ne samo za rasplamsavanje sukoba, već i za nagomilavanje trunke u vidu „strane pomoći“ grupama civilnog društva koje su poznate po mobilizaciji javnog mnjenja protiv Rusije, za isporuku oružja, za začuđujuće javne zvaničnike sa obećanjima o integraciji u NATO ili Evropsku uniju, i za njenu tajnu obuku antiruskih neonacističkih proksi boraca. Kanadska vojska trenutno istražuje kako se, zaboga, njeno osoblje navodno uključilo u poslednji od tih poduhvata, uprkos tome što je upozoreno još 2015. pre početka operacije obuke.
Cela ideja tajnih operacija je da se smanji otisak NATO-a zajedno sa njegovom vidljivošću. Očigledno je da je u tom smislu misija ostvarena, jer se ne može poreći da mnogi ljudi iskreno veruju u namjeru izjave generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga na konferenciji za novinare 8. marta da „mi ne tražimo sukob sa Rusijom“.
Šališ se, zar ne? Bože, ali izgleda da su se stvari promenile na bolje u protekle dve nedelje – barem retorički – otkako je ovaj sukob izbio na vojnom planu. Jer, pre toga, čitav razlog postojanja NATO-a od Hladnog rata bio je da nemilosrdno promoviše antirusko raspoloženje na Zapadu, dok nastavlja da naoružava zemlju za zemljom oružjem koje se sve bliže ruskoj granici, uprkos obećava da se savez neće širiti na istok.
Ali, čini se da agresivno držanje NATO-a sada, na sreću, počinje da se pomera ka deeskalaciji. Ovo je možda najmudrija stvar koju je uradio u čitavom svom postojanju – nije da postoji velika konkurencija u tom pogledu. Ali evo nade da će se to nastaviti.
Uvek je dobra vest kada strana umešana u sukob odustane od zahteva za pokretanjem Trećeg svetskog rata, kao što je bio slučaj kada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio od NATO-a da uspostavi zonu zabrane letova iznad Ukrajine – koja nije članica blok, uprkos tome što ga američki Stejt department tretira kao svoj pansion – a NATO je imao barem dovoljno smisla za preživljavanje da odbije. Ta mera bi nalagala da NATO obori svaki ruski borbeni avion iznad Ukrajine, što bi se smatralo činom rata protiv same Rusije.
Prividna spoznaja Zelenskog da je članstvo u NATO-u nategnuto takođe je znak povratka u stvarnost za njegove navijačice NATO-a. „Davno sam se ohladio u vezi sa ovim pitanjem nakon što smo shvatili da… NATO nije spreman da prihvati Ukrajinu“, rekao je Zelenski u intervjuu za ABC Nevs koji je emitovan u ponedeljak. Ta spoznaja bi trebalo da bude početak kodifikovanog suverenog i neutralnog pozicioniranja Ukrajine između istočnih i zapadnih interesa – nešto što je zamenik šefa kabineta Zelenskog Ihor Žovkva navodno potvrdio da je sada na pregovaračkom stolu, navodi Blumberg.
Takođe je povoljan znak da kada je Poljska ponudila da pošalje svoje borbene avione MiG-29 u Ukrajinu preko američke vazdušne baze u Nemačkoj, Vašington je tu ponudu odbio. Pošto je članica NATO-a Mađarska odbila tranzit oružja u Ukrajinu, ostaje samo Poljska za tranzit u Ukrajinu. Neka to bude još jedan test NATO-ovog novootkrivenog duha deeskalacije.
Dakle, šta bi još moglo da doprinese promeni mišljenja zapadnih zvaničnika? Dok su zemlje članice NATO-a – posebno one u Evropskoj uniji – nedavno želele da sankcionišu i ograniče sve što se kreće i izbliza liči na nešto rusko, ekonomski mamurluk već počinje da se smiri. Nemački kancelar Olaf Šolc sada priznaje da je Evropa „namerno izuzela“ isporuke energenata iz Rusije iz sankcija. „U ovom trenutku, snabdevanje Evrope energijom za proizvodnju toplote, mobilnost, snabdevanje električnom energijom i industriju ne može se obezbediti na bilo koji drugi način“, dodao je on. „To je stoga od suštinskog značaja za pružanje javnih usluga i svakodnevni život naših građana.
Mnogi u Vašingtonu su, naravno, trljali ruke od sna o zameni Rusije kao energetskog snabdevača EU – što je predstavljalo čitav interes u sankcionisanju gasovoda Severni tok 2 između Nemačke i Rusije u zaborav – ali potrebna infrastruktura će trajati godinama postaviti, prema ekspertima. Dakle, nije da će Vašington moći da iskoristi bilo šta od ovoga pre nego što povratni udar iz sukoba nepopravljivo naškodi Evropi.
Insistiranje Zapada da se igra sa šibicama oko kutije za pečenje već je dovelo do nepoželjnog povlačenja za građane svuda, uključujući i njihove. Nadamo se da mogu brzo da pređu na sekvencu vatrogasnog creva tako što će umanjiti svoju ratobornost i istinski pokušati da obezbede mir.
