Pandemija Covid-19 je možda odnela 18,2 miliona života širom sveta, što je više od tri puta više od zvaničnog broja smrtnih slučajeva, pokazuje nova studija.
Veća cifra je bolja procena stvarne globalne brojke žrtava do kraja 2021, prema analizi konzorcijuma zdravstvenih istraživača objavljenoj u Lancetu.
Oni su svoju kalkulaciju zasnovali na broju „višaka smrtnih slučajeva“ za koje veruju da su direktno ili indirektno uzrokovani pandemijom. Oni se izračunavaju posmatranjem razlike između broja smrtnih slučajeva zabeleženih od svih uzroka i broja očekivanih na osnovu prethodnih obrazaca.
David Davis
ONS razotkriva „lažne“ tvrdnje o smrti od Covida koje je podelio Dejvid Dejvis
Opširnije
„Naše procene viška smrtnosti od Covid-19 sugerišu da je uticaj na smrtnost od pandemije Covid-19 bio razorniji od situacije koju dokumentuje zvanična statistika“, kažu koautori, koje je predvodio dr Haidong Vang, vanredni profesor zdravstvene metrike nauke na Univerzitetu u Vašingtonu.
„Zvanični statistički podaci o prijavljenim smrtnim slučajevima od Covid-19 pružaju samo delimičnu sliku pravog tereta smrtnosti. Dok je zvanični broj smrtnih slučajeva od Covid-19 bio 5,9 miliona između 1. januara 2020. i 31. decembra 2021., nova studija procenjuje da se u istom periodu dogodilo 18,2 miliona viška smrtnih slučajeva, što sugeriše da je potpuni uticaj mogao biti veći.
Istraživanje je zasnovano na onome što Vang i njegovi saradnici kažu da su prve recenzirane procene viška smrtnih slučajeva usled pandemije u 191 zemlji i teritoriji.
Prethodna istraživanja iz Švedske i Holandije otkrila su da je Covid-19 direktno uzrokovao većinu viška smrtnih slučajeva koji su tamo pronađeni.
Odsustvo dodira… Silvia Rosi je napravila sobu u prirodnoj veličini kao set za Nither Could Ekist Alone.
Zaraza, boja i ja: umetnici se suočavaju sa Covidom – u slikama
Opširnije
Ako je njihova procena tačna, onda je „globalna stopa viška smrtnosti za sve uzraste usled pandemije Covid-19 iznosila 120,2 smrtna slučaja na 100.000 stanovnika, a stopa viška smrtnosti je premašila 300 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika u 21 zemlji. ”.
Globalno, Južna Azija (5,3 miliona), severna Afrika i Bliski istok (1,7 miliona) i istočna Evropa (1,4 miliona) imali su najveći broj viška smrtnih slučajeva.
Što se tiče apsolutnih brojeva, Indija je imala više smrtnih slučajeva od Covid-19 nego bilo gde drugde – 4,07 miliona – prema nalazima. Slede SAD (1,13 miliona), Rusija (1,07 miliona), Meksiko (798.000), Brazil (792.000), Indonezija (736.000) i Pakistan (664.000).
Za Veliku Britaniju, procenjeni višak smrtnih slučajeva od Covida u izveštaju (163.000 do 174.000) bio je blizu prijavljenih 173.000.
Pet najviših procenjenih stopa viška mortaliteta na 100.000 ljudi zabeleženo je u Boliviji (734,9), Bugarskoj (647,3), Esvatiniju (634,9), Severnoj Makedoniji (583,6) i Lesotu (562,9).
Razlike između zvaničnih podataka o smrtnim slučajevima povezanim sa Covidom i procenama istraživača mogu biti posledica nedostatka testiranja, izazova u prijavljivanju takvih smrti ili nemogućnosti pristupa zdravstvenoj zaštiti jer je pandemija poremetila usluge, kažu autori. Taj jaz je najveći u južnoj Aziji i podsaharskoj Africi.
Oni su razvili statistički model za merenje viška smrtnih slučajeva u zemljama u kojima podaci o smrtnosti od svih uzroka nisu bili dostupni, što im je omogućilo da generišu svoju cifru od 18,2 miliona smrtnih slučajeva. Takođe su isključili nedelje u kojima su se javljali toplotni talasi, kako ne bi iskrivili brojke.
„Ključni nalaz iz naše studije je da je ukupni uticaj na smrtnost od pandemije daleko iznad prijavljenog broja smrtnih slučajeva od Covid-19“, rekao je Vang. „Naša analiza ne bi bila moguća bez blagovremeno prijavljenih podataka o smrtnosti od svih uzroka po sedmicama/mesecima iz toliko zemalja. Ovi podaci su kritični za procenu opterećenja bolesti i stanja zdravlja stanovništva u bilo kojoj zemlji.”
Prevazilaženje „političkih barijera za tačno izveštavanje o [smrtima]“ neophodno je u zemljama u kojima postoje kako bi se pratio pravi broj smrtnih slučajeva od budućih pandemija, tvrdi list Lancet.
„Međutim, mnoge zemlje još uvek nemaju funkcionalan sistem registracije vitalnih [smrtnih] slučajeva. Ono što se dogodilo tokom pandemije pokazalo je potrebu i za sistemima civilne i vitalne registracije i za sistemom nadzora bolesti.
