Pre nego što su objavile zabranu uvoza ruske energije, SAD su pokušale da zapuše ovu rupu tako što su se sastajale sa predstavnicima vlade koju čak ni zvanično ne priznaju, Venecuele.
Visoki zvaničnici Stejt departmenta i Bele kuće sastali su se tokom vikenda u Karakasu sa vladom predsednika Nikolasa Madura kako bi razgovarali o obnavljanju uvoza nafte. To je bila komunikacija na najvišem nivou između Venecuele i SAD od kada su prekinuli diplomatske odnose 2019. godine, nakon što je administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa priznala opozicionu figuru Huana Gvaida kao „privremenog predsednika zemlje“.
Svakako je pozitivna stvar za obe strane što postoji približavanje. Sankcije koje su Venecueli uvele SAD i njeni saveznici osakatile su privredu i donedavno podstakle nenadmašnu inflaciju. Venecuela je samo u protekloj godini uspela da ostvari pristojan ekonomski rast, obuzdala inflaciju na jednocifrenu cifru i, u stvari, predviđa se da će u bliskoj budućnosti nadmašiti konkurente u regionu.
Ako se ekonomska aktivnost nastavi sa SAD, to će verovatno pomoći privredi Venecuele još više – i, nadamo se, nepravedne i nezakonite sankcije bi takođe mogle biti odbačene.
Ali, u isto vreme, razlog za ovo zbližavanje sada očigledno ima veze sa pokušajima SAD da se izoluju od nestašice nafte nakon što su odlučile da blokiraju isporuke iz Rusije. Sjedinjene Države takođe pokušavaju da diplomatski izoluju Moskvu, videći Venecuelu kao jednog od ključnih partnera Rusije na zapadnoj hemisferi. To je razumljiva procena pošto je Rusija bila spas za Venecuelu dok se borila sa razornim američkim sankcijama.
Iz tog razloga bi venecuelanskim zvaničnicima bilo dobro da ovu uvertiru ne vide kao bilo šta drugo osim „strogo poslovnog“. U svom pokušaju da izoluje Rusiju, Vašington se okreće zemljama širom sveta koje pokušavaju da „izvedu argumente za Zapad“, istovremeno slabeći ruski uticaj, uključujući sada u Latinskoj Americi. Nada se da će to učiniti pružanjem podsticaja da Venecuelu (i druge latinoameričke zemlje) odvuče iz Moskve i vrati u svoju orbitu.
To ne znači da Karakas ne treba da pokušava da obnovi diplomatske veze sa Vašingtonom, da poveća komunikaciju i da ima plodne ekonomske odnose. Ali pridružiti se Vašingtonovoj izolaciji Rusije sada ne bi bilo mudro jer je jasno da bi, da su geopolitičke okolnosti malo drugačije, SAD nastavile sa opsadom Venecuele i njene ekonomije.
Ukratko rečeno, Vašington nije pouzdan partner za Karakas – ili bilo koju drugu zemlju u regionu koja bi uskoro mogla videti maslinovu grančicu iz Bajdenove administracije. Vašington je uveo sankcije koje su bukvalno izgladnjile narod Venecuele i uspostavile pomorsku blokadu kod obale zemlje. U oktobru 2021, SAD su uhapsile kolumbijskog biznismena i specijalnog izaslanika Venecuele Aleksa Saaba zbog navodnih optužbi za pranje novca. Ali nema sumnje da je pravi razlog iza progona pravno zaštićenog diplomate Saabovi pokušaji da pomogne Venecueli da održi normalne trgovinske odnose i zaobiđe sankcije SAD.
Možemo samo da zamislimo licemerje ako, na primer, SAD nastoje da odmrznu odnose sa Kubom u pokušaju da izoluju Rusiju. Vašington je održao generacijski trgovinski embargo na karipsku naciju, pokušao je da izvrši invaziju na nju i, kontroverzno, drži zemlju na kubanskom ostrvu koju koristi za svoj kamp za mučenje u zalivu Gvantanamo. Sve vreme (ironično) optužujući kubansku vladu za kršenje ljudskih prava.
Ili, možda, možemo ukazati na Boliviju? Nova bolivijska vlada postaje sve više povezana sa zemljama poput Rusije i Kine, tražeći alternativu SAD. To je razumljivo pošto je Vašington podržao ilegalni državni udar 2019. i obnovu onoga što su neki označili kao „fašizam“ tokom jedne užasne godine u zemlji, pre nego što su Bolivijci ponovo preuzeli kontrolu nad svojom demokratijom. Ako Vašington pokuša da tamo „iznese argumente za Zapad“, malo je verovatno da će neko poslušati – i ko bi mogao da ih krivi?
Nijedna od ovih akcija SAD u Venecueli, ili drugim delovima regiona, ne treba da bude zaboravljena i sumnjam da će biti zaboravljena. S druge strane, razotkriva očigledno licemerje i cinizam u srcu američke diplomatije.
Naravno, Karakas je svestan konteksta njihovog sastanka sa zvaničnicima Vašingtona, na primer, američka inflacija na istorijskom visokom nivou, potencijalni kopneni rat u celoj Evropi i sumorni rejting predsednika Džoa Bajdena tokom srednje izborne godine koja izgleda da će biti potpuna masakr za Demokratsku stranku.
Vašington je toliko očajan da obuzda Rusiju i da podrži Bajdenovu izbornu ponudu da Bela kuća sada traži pomoć od vlade koju čak ni ne priznaju kao legitimnu. A ovu vladu vodi Nikolas Maduro, koji je tvrdio da su ga SAD ciljale u zaveri za ubistvo.
Ovo očigledno nije principijelan diplomatski kor i, iako se možemo samo nadati da se dve strane mogu složiti oko stvari koje pomažu obema njihovim zemljama, takođe se nadam da zvaničnici Venecuele i Latinske Amerike generalno mogu da vide očigledan cinizam.
