Cvejić, koji je prisustvovao specijalnoj debati u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta, naglasio je značaj realističnog izveštaja o performansama vlasti u Beogradu. On je ukazao na to da evropske institucije, koje su godinama podržavale stabilokratski sistem u Srbiji, konačno prepoznaju stvarno stanje.
Proevropska opozicija ne veruje da Vlada Srbije ima pravu nameru da postigne napredak u procesu pristupanja EU. Cvejić je istakao da je paket pravosudnih zakona, koji se razmatra, pokazatelj nedostatka istinske volje vlasti. Jedna verzija zakona je već poslata Venecijanskoj komisiji, dok je druga u parlamentarnoj proceduri.
On je dodao da Evropsku komisiju ne bi trebalo da zavara razlika u prelaznim i završnim odredbama, jer se zapravo radi o položaju tužilaca i njihovoj budućnosti. Posledice ovih odluka mogu trajati godinama, što je tužna realnost za društvo koje se bori za evropske vrednosti.
Helmut Brandšteter je govorio o medijskoj situaciji u zemljama kandidatima, ističući da su poslanici vladajuće većine iz Srbije nedavno izrazili nezadovoljstvo lošim odnosom medija prema njima. On je naglasio da je većina medija pod kontrolom predsednika Aleksandra Vučića, što dodatno otežava situaciju.
Brandšteter je predložio zajednički sastanak u Beogradu sa vlastima, medijima i civilnim sektorom, naglašavajući važnost transparentnog medijskog okruženja za zemlje koje teže članstvu u EU.
Poslanik iz Hrvatske, Andro Krstulović Opara, ukazao je na to da je granica Hrvatske sa zemljama kandidatima za članstvo u EU duža nego granica Finske sa Rusijom, što stvara poseban interes za uključivanje tih zemalja u EU. On je takođe istakao da Srbija ima unutrašnje probleme koji guše demokratske procese i izvoze nestabilnost u region.
