Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu koja se definiše zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Garantuje se jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti, što podrazumeva jednake stručne kvalifikacije i doprinos. Odluke poslodavca koje nisu u skladu sa ovim pravilom smatraju se ništavnim.
Dva zaposlena koja obavljaju poslove sa istim zahtevima moraju imati identičnu zaradu. Ako to nije slučaj, zaposleni mogu pokrenuti tužbu zbog diskriminacije. Zarada je obavezan deo ugovora o radu i mora biti jasno definisana.
Svaki ugovor o radu mora sadržavati iznos osnovne zarade na dan zaključenja. Iznos zarade se izražava kao bruto iznos, uključujući poreze i doprinose. Ugovor takođe mora sadržavati elemente za utvrđivanje zarade i rokove isplate.
Prema Zakonu o radu, zarada se isplaćuje najmanje jednom mesečno. Poslodavac može odrediti različite rokove, ali ne može isplaćivati ređe od jednom mesečno. Takođe, zarada za prethodni mesec mora biti isplaćena do kraja tekućeg meseca.
Poslodavac ne može kasniti sa isplatom zarade, a zakonski rokovi su obavezujući. Čak i ako dođe do kašnjenja, poslodavac je dužan da izda obračun zarade do kraja meseca. Zaposleni mogu podneti prijavu Inspekciji za rad u slučaju neisplaćene zarade.
Inspekcija može obavezati poslodavca da izda obračun neisplaćene zarade. Rok za naplatu neisplaćenih primanja je tri godine od dospelosti potraživanja. Zaposleni imaju pravo na zakonsku zateznu kamatu od dana kada je poslodavac pao u docnju.
