Kineski predsednik Si Đinping implementirao je strategiju usmerenu na energetsku samodovoljnost koja se sada pokazuje kao ispravna u svetlu trenutnih spoljnjih šokova. Kina, kao najveći uvoznik energije na svetu, izgradila je značajne kapacitete u obnovljivim izvorima, uključujući solarnu i vetroenergiju.
U poslednjih deset godina, zemlja je diversifikovala svoje snabdevanje energijom, oslanjajući se na domaće izvore i povećavajući proizvodnju nafte i gasa. Takođe, električna i hibridna vozila čine više od polovine novih prodatih automobila, što je rezultiralo smanjenjem potrošnje nafte za više od milion barela dnevno.
Iako Kina i dalje uvozi oko 70 odsto nafte, njene rezerve od 1,3 milijarde barela su dovoljne za nekoliko meseci. U cilju ublažavanja rasta cena, vlada je dozvolila državnim rafinerijama da koriste komercijalne zalihe.
Stručnjaci ukazuju na razliku između kineskog modela, koji se fokusira na zelene tehnologije, i američkog, koji se oslanja na fosilna goriva. Kina takođe očekuje rast izvoza električnih vozila, baterija i solarnih panela usled globalnog preispitivanja energetske bezbednosti.
Ipak, trenutna kriza dovela je do rasta cena avionskog goriva i transporta, a centralni planeri u Kini intervenišu kako bi zaštitili potrošače, navodi CNN.
