Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine za 2024. godinu, Srbija godišnje stvara gotovo tri miliona tona otpada. Od tog broja, komunalna preduzeća prikupe 88% ili 2,89 miliona tona, dok se samo 17% reciklira. U poređenju sa Evropskom unijom, gde je prosek reciklaže 44%, Srbija ima značajan prostor za napredak.
Spaljivanje otpada radi proizvodnje energije u Srbiji je započelo pre nešto više od godinu dana, kada je otvorena prva spalionica u Vinči. Ova spalionica može da preradi oko 10% otpada, što je 288.000 tona. Nažalost, većina otpada završava na deponijama, a veliki deo neprikupljenog otpada se odlaže na divljim deponijama.
Procene govore da u Srbiji postoji između 2.500 i 3.500 divljih deponija, dok nezvanični izvori tvrde da ih je mnogo više. Na ovim deponijama se nalaze stari gume, bele tehnike, delovi nameštaja i ambalažni otpad, koji zauzima skoro trećinu smeća. Zakon iz 2009. godine propisuje obaveze za proizvođače, uvoznike i distributere u vezi sa upravljanjem ambalažnim otpadom.
Prema projekcijama, u ovoj godini bi trebalo da se prikupi 69% ambalaže, a reciklira 74% papira i kartona, 50% stakla, 46% metala, 42% plastike i 26% drveta. Violeta Belanović Kokir, direktorka Sekopaka, ističe da odgovornost za ambalažu počinje kada se proizvod plasira na tržište. Mnoge kompanije ispunjavaju obaveze preko ovlašćenih operatera sistema, što omogućava efikasno sakupljanje.
Preduzeća mogu da ispune obaveze kroz kolektivni sistem ili plaćanjem naknade državi. Prvi model je ekonomski efikasniji i obuhvata oko 2.000 kompanija. Drugi model, koji se primenjuje kada kompanija ne ispunjava obaveze, obuhvata oko 200 kompanija i finansijski je nepovoljniji.
Mihail Mateski, direktor Srpske asocijacije reciklera, naglašava da operateri sklapaju ugovore sa komunalnim preduzećima za sakupljanje otpada. Ipak, samo 30% javnih komunalnih preduzeća aktivno učestvuje u primarnoj selekciji otpada. Godišnje se na tržište plasira oko 400.000 tona ambalaže, a reciklira se samo manji deo.
Mateski takođe ističe da su kapaciteti reciklera veći od količina koje se sakupljaju. Recikliranje ambalažnog otpada može se poboljšati uvođenjem depozitnog sistema, koji bi motivisao građane da vraćaju ambalažu. Cene koje recikleri plaćaju za sakupljeni otpad variraju u zavisnosti od tržišnih kretanja i kvaliteta materijala.
