Nemačka ministarka zdravlja Nina Varken predstavila je glavne elemente reformi koje vlada planira u cilju stabilizacije posrnulog zdravstvenog sistema. Nacrt zakona koji je pripremila, a koji bi trebalo da bude donet ovog leta, ima za cilj da spreči dalje povećanje doprinosa za zdravstveno osiguranje.
U Nemačkoj je obavezno biti zdravstveno osiguran, a 90 odsto stanovništva uplaćuje doprinose u javni sistem osiguranja, koji zavisi od dohotka. Doprinosi iznose oko 14,5 odsto dohotka i ravnomerno ih snose poslodavac i zaposleni, uz manji dodatni doprinos koji zavisi od osiguravača.
Pored toga, privatni osiguravači se suočavaju sa problemima zbog sve skuplje zdravstvene zaštite, što nije više problem države. Ovi osiguravači rešavaju situaciju skupljim polisama i smanjenjem usluga za osiguranike, što je dovelo do promene u percepciji privatnog osiguranja.
Obavezni doprinosi onih koji su uključeni u javni sistem zdravstvenog osiguranja sistematski rastu, a ove godine su porasli u proseku za tri procenta. Međutim, troškovi javnih osiguravača rastu još bržim tempom, što dovodi do ozbiljnih budžetskih problema.
Bez mera za smanjenje troškova, javni fondovi zdravstvenog osiguranja mogli bi do 2027. godine da se suoče s budžetskim manjkom većim od 15 milijardi evra. U martu je stručna komisija predstavila predloge za uštede kako bi se obuzdao rast troškova, a ministarka Varken je najavila koje će mere biti sprovedene.
Stranka Zelenih kritikovala je planove, smatrajući ih razočaravajućim, dok predsednik Saveza fondova javnog zdravstvenog osiguranja, Oliver Blat, pozdravlja najavu o korišćenju prihoda kao merila za rashode. Reformski paket ne uključuje preporuku komisije koja bi omogućila značajne uštede, što dodatno komplikuje situaciju.
