Istraživači su analizirali pet različitih psihodelika: psilocibin, LSD, meskalin, DMT i ajahuasku. Cilj je bio da se dobije šira slika njihovih efekata kao grupe, umesto da se posmatraju izolovano.
Tim je prikupio fMRI skeniranja mozga osoba koje su koristile ove supstance i identifikovao dva zajednička obrasca: jaču komunikaciju između različitih mreža u mozgu i selektivno smanjenje povezanosti unutar nekih mreža.
Danilo Bzdok sa Univerziteta McGill u Kanadi ističe da je ovo značajan korak u razumevanju psihodeličnih droga. „Po prvi put pokazujemo da postoji zajednički imenitelj među drogama koje trenutno smatramo potpuno odvojenim,“ dodaje on.
Studija je obuhvatila 11 različitih skupova podataka, uključujući 267 osoba iz pet zemalja i ukupno 519 skeniranja mozga. Povećana međusobna povezanost obuhvatila je kortikalne mreže koje se bave višim nivoima mišljenja, kao i regije mozga povezane sa vidom i dodirom.
Istraživači su primetili promene u dubljim regijama mozga, uključujući kaudat, putamen i mali mozak, koje su povezane sa koordinacijom percepcije i akcije. Ova povećana međusobna komunikacija može pomoći u razvoju psihodelika kao tretmana, kao i u razumevanju biologije halucinacija.
Psilocibin i LSD su se pokazali kao najsličniji u smislu neuronskih obrazaca, što odgovara njihovom sličnom hemijskom sastavu i subjektivnim iskustvima koja izazivaju. Istraživači planiraju da sprovedu standardizovane testove na većim grupama ljudi kako bi bliže istražili ove obrasce u mozgu.
