Cena goriva u Evropi dostigla je rekordne visine, a građani se suočavaju sa poskupljenjima. U Sloveniji su na snazi ograničenja, dok se u Nemačkoj beleži kriza u industriji. Evropska komisija poziva na zajednički pristup u rešavanju problema.
Cena goriva u Evropi dostigla je najviši nivo od početka rata u Ukrajini, a u Nemačkoj se kreće između 2,3 i 2,4 evra po litru. Iako je to značajan udar na kućne budžete, građani su se u velikoj meri prilagodili novoj realnosti, dok vlade ne pokazuju spremnost za značajnije intervencije. Dopisnik RTS-a iz Nemačke, Nenad Radičević, ističe da su cene goriva u Srbiji niže nego u Nemačkoj.
U Sloveniji su i dalje na snazi ograničenja od 50 litara goriva po vozilu, ali se ta mera retko primenjuje. Cena goriva je porasla sa 1,3 na 1,6 evra po litru, a novo poskupljenje se očekuje već početkom naredne nedelje. Urednik slovenačkog „Dela“, Janez Tomažič, naglašava da su cene i dalje povoljnije nego u Austriji ili Italiji.
Slovenačka vlada razmatra mere za ublažavanje inflacije, uključujući moguće smanjenje PDV-a na osnovne životne namirnice, ali konkretna odluka još nije doneta. Ekonomske posledice visokih cena energenata posebno su vidljive u Nemačkoj, koja se suočava sa procesom deindustrijalizacije. Automobilska industrija, kao ključni deo privrede, nalazi se u krizi.
Pored automobilske industrije, i hemijska i druge industrije se suočavaju sa problemima, dok privrednici ukazuju na prekomernu birokratiju. Radičević navodi da Nemci tvrde da trećinu radnog vremena provode popunjavajući formulare iz Berlina i Brisela.
U Briselu su cene goriva prvi put u blagom padu, benzin košta oko 1,9 evra, a dizel 2,3 evra po litru. Dušan Gajić, dopisnik RTS-a iz Brisela, upozorava da bi problemi mogli postati izraženiji ukoliko se kriza nastavi. Evropska komisija insistira na koordinisanom pristupu država članica.
Globalne tenzije dodatno komplikuju situaciju, a svet se deli na američki i kineski blok. Politički pritisci na evropske zemlje da se svrstaju uz SAD postaju sve jači. Kina je obezbedila velike količine energenata, dok su druge azijske zemlje manje spremne za krizu.
Iako se u nekim evropskim zemljama čuju pozivi za obnovu saradnje sa Rusijom u oblasti energetike, takav scenario trenutno deluje malo verovatno. Odricanje od ruskih energenata predstavljeno je kao moralna odluka, što dodatno otežava promene u energetskoj politici Evropske unije.
