Kada se govori o finansijskoj pismenosti u Srbiji, često se citiraju podaci iz istraživanja kompanije S&P Global, koji pokazuju da je samo 38% odraslih finansijski pismeno. Ovaj procenat je na nivou zemalja poput Kenije i Madagaskara. Nažalost, Srbija nije učestvovala u novijim međunarodnim istraživanjima, što otežava analizu trenutnog stanja.
Poslednji put je analiza finansijske pismenosti u Srbiji objavljena 2012. godine od strane Narodne banke Srbije. Istraživanje je pokazalo da je finansijska pismenost povezana sa obrazovanjem i imovinskim statusom. Radno aktivno stanovništvo je bilo najbolje upoznato sa finansijskim proizvodima, dok su rezultati u finansijskom planiranju bili najslabiji.
Naučni rad sa Fakulteta organizacionih nauka iz 2021. godine potvrdio je da obrazovanje i imovinski status značajno utiču na znanje o novcu. Ispitanici sa višim primanjima su bili bolje informisani o finansijskim uslugama. Najnovije istraživanje Erste banke iz 2024. godine pokazuje da skoro četvrtina anketiranih nema osnovna znanja o finansijskim proizvodima.
Erste banka već osam godina sprovodi program #ErsteZnali, koji ima za cilj finansijsko opismenjavanje građana. Na konferenciji za mlade, diskutovalo se o važnosti digitalne finansijske pismenosti. Profesorka Dajana Barbić ističe da su generacije u regionu odrastale u sistemu koji nije omogućavao sticanje finansijske pismenosti.
Mladi se suočavaju sa izazovima digitalizacije i rizicima od prevara. Prevara zasnovanih na veštačkoj inteligenciji postaje sve više, a mladi često veruju influenserima bez kritičkog razmišljanja. Ulaganje u kriptovalute bez razumevanja rizika predstavlja dodatni problem.
Profesorka Barbić smatra da je važno početi sa finansijskim opismenjavanjem od malih nogu. Razumevanje vrednosti novca i potrošnje može se razvijati već kod dece. Nenad Gujaničić, broker iz Momentum Securities, dodaje da mladi često teže posedovanju skupih proizvoda bez razumevanja njihove prave vrednosti.
