Globalna analiza obuhvatila je 22 randomizovane kontrolisane studije o povremenom postu objavljene između 2016. i 2024. godine. Isključeno je čak 75 studija, od kojih su neke imale period praćenja kraći od 6 meseci.
U analizi je učestvovalo skoro 2.000 učesnika iz Severne Amerike, Australije, Kine, Danske, Nemačke, Norveške i Brazila. Istraživanja su obuhvatila različite pristupe, uključujući vremenski ograničeno jedenje, periodični post i modifikovani post.
Mnoge od ovih studija su dale neodređene rezultate, a nijedna nije izvestila o zadovoljstvu učesnika ili zdravstvenim problemima. Samo jedna studija je razmatrala kvalitet života, dok su dve razmatrale neželjene efekte, poput umora ili glavobolje.
Iako je nedavna Cochraneova analiza proučavala efekte povremenog posta na prevenciju kardiovaskularnih bolesti, većina uključenih studija je regrutovala učesnike bez prekomerne težine, što ograničava njihove nalaze. Jasno je da je potrebno još mnogo istraživanja pre nego što lekari preporuče povremeni post kao način mršavljenja ili poboljšanja metaboličkog zdravlja.
Uprkos nedostatku čvrstih dokaza, dijeta je postala popularna u poslednjim godinama. Temelji se na ideji da se u „postnom“ stanju metabolizam tela prebacuje na sagorevanje masnih naslaga za energiju.
Početni dokazi sugerišu da ovo može doneti zdravstvene koristi za mozak i metabolizam, ali postoje različite verzije povremenog posta koje ne moraju nužno uticati na metaboličko ili kardiovaskularno zdravlje. Čak i ako se strogo pridržavate jedne dijete, koristi se značajno razlikuju od osobe do osobe, a postoje i potencijalni nedostaci koje treba razmotriti.
