Istraživanje koje je sprovela Flavija Čerešes sa Univerziteta u Tilburgu pokazuje da briga o unucima može doneti koristi ne samo deci, već i starijim osobama. Tokom perioda od 2016. do 2022. godine, gotovo 3.000 baka i deka je ispunilo upitnike o svojoj ulozi u brizi za unuke. Takođe su prošli kroz kognitivne testove tri puta.
Rezultati su pokazali da su bake i deke koji su aktivno učestvovali u brizi za unuke imali bolje rezultate u verbalnoj tečnosti i epizodnom pamćenju. Osobito su briga i angažovanje baka pozitivno uticali na sporiji kognitivni pad u poređenju sa onima koji nisu bili aktivni u životima svojih unuka.
Iako studija nije upoređivala mlađe i starije bake i deke, nije bilo značajnih razlika između onih koji su brinuli o unucima češće ili ređe. Uključivanje u brigu, bez obzira na učestalost, činilo se da ima sličan efekat na kognitivne funkcije.
Bake i deke sa višim početnim nivoom kognitivne funkcije su se češće uključivali u aktivnosti poput igre sa unucima i pomoći oko domaćih zadataka. Ova sposobnost može delimično objasniti trend: stariji ljudi koji su mentalno „oštriji“ su skloniji aktivnijem učešću u životima svojih unuka.
Flavija Čerešes naglašava da je briga o unucima važnija za kognitivne funkcije od učestalosti pružanja te brige. Međutim, ističe potrebu za daljim istraživanjem kako bi se utvrdilo da li kontekst brige može imati različite efekte. Briga u podržavajućem porodičnom okruženju može se razlikovati od brige u stresnom okruženju gde se osećaju nesigurno ili opterećeno. Istraživanje je objavljeno u časopisu „Psihologija i starenje“.
