Jovana se nalazi u procesu usvajanja deteta i ističe da su joj se mišljenja i osećanja tokom pohađanja škole smenjivala. U Centru za socijalni rad, gde se obuka odvija, učestvuje u raznim psihološkim vežbama i igrama uloga. „U školi su četiri para i dva predavača – psiholog i andragog, a svaka tema se obrađuje na poseban način“, objašnjava ona.
Ona naglašava da je tokom školovanja doživela promene u svojim granicama. „Očekivala sam da ću bolje prihvatiti situaciju od muža, ali on se snašao bolje. Prolazila sam kroz različite emocije, od ljutnje do razumevanja“, dodaje.
Jovana smatra da su ostali parovi možda manje emotivno reagovali. „Ja sam sve prihvatala previše lično, što me nateralo da razmislim o svojim granicama i sposobnostima“, kaže ona.
Tema razgovora između nje i muža često je bila škola roditeljstva. „Stalno smo se pitali da li smo sve uradili kako treba, ali smo odlučili da budemo prirodni“, ističe.
Na početku su im rekli da će dobijati izveštaje o napretku, ali nisu dobijali jasne smernice. „Osećala sam se kao đak prvak, ne znajući na čemu sam sve do kraja školice“, objašnjava Jovana.
Jovana takođe smatra da bi prostor za školu roditeljstva trebao biti prijatniji. „Čekaonica nije idealno mesto za ovakvu obuku, iako su časovi zanimljivi“, dodaje.
Na kraju, Jovana deli svoja iskustva sa posetom socijalne radnice. „Poseta je prošla dobro, ali je bilo mnogo provere“, kaže ona. „Nakon toga, stigli su rezultati i čekali smo poziv za ulazak u Registar za usvojitelje.“
