Bear Grylls, poznati TV avanturista, stekao je globalnu reputaciju kroz svoje neobične i ekstremne tehnike preživljavanja. Jedna od najkontroverznijih metoda je pijenje vlastitog urina, što je on više puta demonstrirao u svojim emisijama. U jednom od epizoda, Grylls tvrdi da je pijenje urina „sigurno“ i da ne bi trebalo da se smatra otpadom.
U ljudskom telu, tečnost čini oko 60% ukupne telesne težine. Bubrezi svakodnevno filtriraju oko 180 litara krvne tečnosti, ali srećom, ne izbacujemo toliko urina. Oni reapsorbuju oko 99% filtrirane tečnosti, vraćajući je u krvotok.
Zamislite da su bubrezi poput haotične garaže. Umesto da pokušavate da izvučete samo neželjene stvari, bolje je isprazniti celu garažu i zadržati ono što je važno. Bubrezi koriste sličnu strategiju, filtrirajući plazmu i vraćajući korisne supstance u krv.
Urin se obično sastoji od oko 95% vode, dok ostatak čine urea, kreatinin, soli i proteini. U zavisnosti od hidratacije i ishrane, urin može sadržati različite koncentracije ovih supstanci. U preživljavanju, pijenje urina može dovesti do konzumiranja većih koncentracija otpadnih proizvoda.
Pijenje urina u situacijama preživljavanja može biti opasno, jer može sadržati toksične supstance koje telo pokušava da eliminiše. Uzimanje urina sa višim koncentracijama otpadnih proizvoda može izazvati zdravstvene probleme, uključujući povraćanje i grčeve.
Osim toksičnosti, postoji i rizik od bakterija koje se nalaze u mokraćnom traktu. Iako je urin koji izlazi iz bubrega sterilni, bakterije iz bešike i uretre mogu se preneti u probavni sistem. U situacijama preživljavanja, ovo može povećati rizik od ozbiljnih infekcija.
Zato, ako se nađete izgubljeni u prirodi, ne oslanjajte se na pijenje vlastitog urina. To je ekvivalent pijenju iz kante za smeće.
