Protesti u Iranu traju već nekoliko dana, a uzrok im je dramatičan pad vrednosti nacionalne valute, rijala. Za jedan američki dolar sada je potrebno platiti oko 1,45 miliona rijala, dok je pre godinu dana kurs bio oko 820.000 rijala. Prosečan Iranac sada zarađuje jedva nešto više od 100 dolara mesečno, što dovodi do nemogućnosti kupovine osnovnih namirnica.
U zemlji koja zavisi od uvoza, ovakav inflacioni pritisak izaziva društvenu nestabilnost. Gisu Nija, advokatkinja za ljudska prava, ističe da ekonomski problemi često služe kao okidač za proteste, ali da su sada zahtevi mnogo dublji, usmereni protiv režima. Mnogi Iranci smatraju da trenutna kriza nije prolazna, već rezultat sistemskog neuspeha.
Protesti su se pojavili kao spoj različitih talasa nezadovoljstva, uključujući socijalne pobune i kritiku kulturnog sistema. U intervjuu za DW, Nija naglašava radikalnost poruka koje se čuju na protestima, poput „Žena, život, sloboda“. Ovi slogani ukazuju na duboko nezadovoljstvo režimom.
Bazar, koji je decenijama bio ekonomska osnova, sada postaje centar protesta. Štrajkovi na bazaru utiču na snabdevanje i destabilizuju političku strukturu. Vlasnici radnji se okupljaju kako bi izrazili svoj protest protiv neizdržive ekonomske situacije.
Predsednik Masud Peseškijan priznaje da se problemi moraju rešiti kako bi se zadržala vlast, što ukazuje na političku nemoć. Nacrt budžeta za 2026. godinu predviđa povećanje poreza, dok inflacija raste, što se doživljava kao pljačka od strane vlasti.
Ekonomska kriza se pretvara u socijalnu i infrastrukturnu krizu, a sve više ljudi se suočava sa problemima u nabavci hrane i osnovnih potrepština. Voda i struja se često isključuju, što dodatno podstiče političku mobilizaciju među građanima.
