Grčka beleži značajan rast prihoda od turizma od početka godine, uprkos jačanju konkurencije iz drugih evropskih zemalja. Između januara i septembra, više od 31 milion međunarodnih posetilaca posetilo je Grčku, što predstavlja povećanje od četiri odsto u odnosu na prethodnu godinu. Prihodi su dostigli oko 20 milijardi evra, što je devet odsto više nego prošle godine.
Ovaj rast može se pripisati većoj potrošnji po posetiocu, dužim boravcima i inflaciji koja utiče na cene putovanja. Trend rasta je posebno izražen među turistima izvan EU, dok je broj posetilaca iz zemalja EU porastao neznatno. Nemačka i Velika Britanija ostaju najvažnija tržišta za Grčku, sa skoro devet miliona posetilaca u prvih devet meseci.
Sjedinjene Američke Države su i dalje ključna destinacija za duge relacije, uz povećanu potražnju za kulturnim obilascima i direktnim letovima. Iako Grčka beleži dobre rezultate, Španija ostaje najatraktivnija turistička destinacija u Evropi, sa više od 85 miliona međunarodnih turista i potrošnjom od preko 118 milijardi evra.
Međutim, Španija se suočava sa problemima prekomernog turizma i negativnim stavovima lokalnog stanovništva prema stranim turistima. Ovi problemi postaju sve relevantniji i u popularnim grčkim destinacijama kao što su Santorini i Mikonos.
Turska nastavlja da beleži rast, sa gotovo 50 miliona posetilaca od januara do septembra, uključujući više od 41 milion stranih turista. Turski prihodi od turizma premašuju 50 milijardi dolara, a prednost Turske leži u povoljnim cenama i razvoju velikih odmarališta.
Međutim, zvanična statistika uključuje i turske državljane koji žive u inostranstvu, što otežava direktno poređenje sa Grčkom i Španijom. Na nivou Evrope, međunarodni turizam nastavlja da raste, premašujući nivoe pre pandemije u mnogim južnim zemljama. Dok mediteranske zemlje beleže jaku potražnju, Centralna i Severna Evropa suočavaju se sa sporijim rastom zbog viših troškova i nedostatka radne snage.
