Evropski parlament pozvao je na zabranu korišćenja društvenih mreža za decu mlađu od 16 godina, osim ako roditelji izričito ne odluče drugačije. Poslanici su ogromnom većinom usvojili neobavezujuću rezoluciju o starosnim ograničenjima, čime se povećava pritisak da EU uvede strože zakone u trenutku sve većeg alarma zbog uticaja interneta na mentalno zdravlje dece.
Evropska komisija već proučava australijski model – prvu nacionalnu zabranu pristupa društvenim mrežama za mlađe od 16 godina, koja stupa na snagu sledećeg meseca. Predsednica Komisije, Ursula fon der Lajen, ranije je upozorila na algoritme koji „zloupotrebljavaju ranjivosti dece sa ciljem stvaranja zavisnosti“ i istakla da se roditelji osećaju nemoćno pred „cunamijem big tech-a“. Najavila je i formiranje panela stručnjaka koji bi trebalo da predloži najbolje mere za zaštitu dece.
U evropskim državama raste interesovanje za ograničavanje pristupa društvenim mrežama i pametnim telefonima. Ekspertski izveštaj koji je naručio Emanuel Makron predložio je da se deci zabrani korišćenje telefona do 13. godine, a društvenih mreža – poput TikToka, Instagrama ili Snapchata – do navršenih 18 godina.
Autorka rezolucije, danska socijaldemokratkinja Kristel Šaldemoze, rekla je da političari moraju reagovati jer roditelji sami ne mogu da se nose sa problemom: „Ne radi se samo o roditeljima. I društvo mora da obezbedi da platforme budu bezbedne za maloletnike, ali samo ako su stariji od određene dobi.“
U njenom izveštaju predlaže se automatsko isključivanje „adiktivnih“ funkcija na platformama kada ih koriste maloletnici – beskonačno skrolovanje, autoplay video-snimci, prekomerna slanja obaveštenja, kao i sistem nagrađivanja koji podstiče stalno korišćenje aplikacija. Rezolucija upozorava da su takve funkcije često sastavni deo poslovnog modela društvenih mreža. Prethodna verzija dokumenta navodila je i studiju prema kojoj jedno od četvoro dece pokazuje „problematično“ ili „disfunkcionalno“ korišćenje pametnih telefona. Preporuka je da se pristup društvenim mrežama dozvoli tek od 16. godine, uz mogućnost da roditelji daju saglasnost od 13.
U pozadini ovog procesa odvija se i politički pritisak Sjedinjenih Država. Bela kuća traži da EU ublaži svoja digitalna pravila, a američki ministar trgovine Hauard Lutnik u ponedeljak je u Briselu izjavio da evropski propisi moraju biti „uravnoteženiji“ ako EU želi niže američke carine na čelik i aluminijum. Francuska poslanica Stefani Jon-Kurtin rekla je da Evropa nije „regulatorna kolonija“ i poručila da „zakoni o digitalnim tehnologijama nisu na prodaju“ te da se zaštita dece neće žrtvovati zbog pritiska „stranih milijardera ili tehnoloških giganata“.
Iako EU već ima Digital Services Act, koji se bavi dezinformacijama, sajber-nasiljem i uklanjanjem ilegalnog sadržaja, u rezoluciji se navodi da zakon ima nedostatke i da ga treba dopuniti, posebno kada je reč o adiktivnim dizajnerskim praksama i eksploataciji dece, uključujući podsticanje maloletnika da postanu influenseri zarad finansijske koristi.
Šaldemoze je ocenila da je DSA „jak“, ali da je moguće ići dalje, naročito kada je reč o „štetnim tamnim obrascima“ i karakteristikama platformi koje podstiču zavisnost.
Rezolucija je usvojena sa 483 glasa „za“, dok je 92 poslanika bilo protiv, a 86 uzdržano. Evroskeptični poslanici kritikovali su predlog kao preterano zadiranje u nadležnosti država članica. Poljski poslanik Kosma Zlotovski rekao je da odluke o deci treba donositi „što bliže porodicama – u državama članicama, a ne u Briselu“.
Glasanje je održano samo nedelju dana nakon što je Evropska komisija najavila odlaganje izmena u Zakonu o veštačkoj inteligenciji i drugim digitalnim pravilima, u okviru nastojanja da se smanji regulatorni pritisak na kompanije. Ipak, Šaldemoze tvrdi da postoji široka spremnost da se učini više kada je reč o zaštiti dece.
