Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da se predlogom budžeta za 2026. godinu projektuje rast privrede od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i deficit od tri odsto, kako je dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) da bi se smanjivao udeo javnog duga u BDP.
Srbija je ove godine imala rast oko 2 do 2,5 odsto BDP, a trebalo je da bude 4,2 odsto što nije ostvareno „zbog blokada“. Nezaposlenost je na 8,5 odsto, rekao je Siniša Mali na sednici parlamenta kojoj prisustvuju predstavnici, predvođeni premijerom Đurom Macutom.
Budžet je socijalno odgovaran, usmeren ka podizanju životnog standarda, ali i razvojan jer nastavljamo sa primenom programa „Srbija 2027 – Skok u budućnost“, rekao je Mali i izneo očekivanje da će do kraja 2027. godine BDP Srbije premašiti 100 milijardi evra.
Mali je naveo da Srbija ima više od 52 tone u zlatu, više nego sve bivše države SFR Jugoslavije, odnosno 29 milijarde evra deviznih rezervi.
Važno mi je da kažem da od 2013. godine imamo stabilan devizni kurs, a pre godinu i po dana dobili smo investicioni kreditni rejting, dodao je ministar finansija.
Predstavljajući neke od delova budžeta, Mali je rekao da je planiran na dva stuba – podizanje životnog standarda građana, koji predviđa rast plata, penzija i miminalne zarade, odnosno drugi stub predviđa nastavak kapitalnih investicija.
Mali je rekao da će penzije rasti od 1. decembra za 12,2 odsto, od 1. januara plate u javnom sektoru za 5,1 odsto, a minimalna zarada 10,1 odsto.
Prosečna zarada u Srbiji u septembru iznosila je 931 evro, dodao je Mali, navodeći da je to najnoviji podatak, dok se u decembru očekuje da će ona premašiti 1.000 evra.
Mali dodaje da će sa povećanjem penzija, prosečna penzija će iznositi 485-490 evra, dodajući da se 20,4 odsto obezbeđuje iz budžeta Srbije za PIO fond, dok je 2012. godine taj udeo bio 48,2 odsto.
Ovaj predlog budžeta ima podršku MMF, tvrdi Mali, ističući da je imperativ očuvanje makroekonomske stabilnosti, uprkos „spoljnim i unutrašnjim“ izazovima.
Mali je rekao da drugi stub budžeta čine mere za rast privrede i nastavak ulaganja u kapitalne investicije, pa se budžetom za 2026. godinu, zajedno sa lokalnim samoupravama, predviđaju ulaganja od 740 milijardi dinara ili 6,7 odsto BDP.
Uprkos krizi koja je globalna – konflikt u Ukrajini, energetska kriza, Trampove sankcije raznim zemljama – uprkos svemu tome, jedna Srbija nastavlja intenzivan investicioni ciklus, naglasio je Mali.
