Agencija DPA izveštava da će se 20. novembra širom Španije održati okupljanja u crkvama i kafanama u znak poštovanja prema Francisku Franku. Tokom ovih događaja, očekuje se da će neki učesnici ponovo dizati desnu ruku u nacistički pozdrav i pevati himne koje su bile popularne za vreme njegovog režima. Na ulicama će se čuti uzvici poput „viva Franko“ i „viva Hitler“.
Franko je, podseća DPA, tokom Španskog građanskog rata, uz pomoć Adolfa Hitlera i Benita Musolinija, porazio republikansku vojsku i vladao kao diktator sve do svoje smrti 1975. godine. Njegova vlast oslanjala se na vojsku, fašističku partiju Falangu i katoličku crkvu, dok su politički protivnici bili proganjani, a mnogi republikanci su ubijeni, utamničeni ili progonjeni.
Nakon Frankove smrti, leve i desne stranke u Španiji su sklopile „pakt zaborava“, koji je 1977. godine postao zakon o amnestiji. Ovaj pokušaj da se izbegnu sukobi i prekriju stari problemi doveo je do toga da mnogi bivši članovi režima i dalje imaju uticaj u savremenoj demokratiji. Njihovi potomci koriste resurse i mreže koje su ostavili iza sebe.
Međutim, kult „generalisimusa“ Franka ne živi samo u crkvama i kafanama, već se širi i na društvenim mrežama, gde dobija sve veću podršku među mladima. Dnevnik El Pais izveštava da se na antivladinim protestima može videti sve više mladih koji vijore frankističke zastave i pozdravljaju na način koji podseća na nacizam.
Roditelji su zabrinuti jer njihova deca u školama pevaju fašističke pesme, a kada ih pitaju zašto to rade, odgovaraju da to svi rade. Ovaj fenomen potvrđuju i statistički podaci, jer je u najnovijem istraživanju instituta CIS čak 21% Španaca ocenilo Frankovu vladavinu kao dobru ili veoma dobru.
Španija se do danas nije u potpunosti suočila sa svojom traumatičnom prošlošću. U školama se o diktaturi ne govori, a širom zemlje leže hiljade bezimenih žrtava nasilne vlasti. Javna televizija RTE je nedavno istakla da Španija ima 6.000 masovnih grobnica, što dodatno naglašava potrebu za suočavanjem sa prošlošću.
U proteklih 25 godina pronađeni su posmrtni ostaci više od 17.000 ljudi, a španski parlament je 2023. godine usvojio Zakon o demokratskom sećanju, koji nalaže da država preuzme obavezu da pronađe sve nestale žrtve.
