Evropska unija je usvojila nekoliko odluka o restriktivnim merama protiv država koje podržavaju ili su uključene u, kako navode, rusku agresiju protiv Ukrajine, kao i protiv Belorusije zbog umešanosti u ruske akcije. Srbija se nije uskladila ni sa jednom odlukom u vezi sa sankcijama.
U prvoj odluci EU je dodala dve osobe i tri pravna lica na listu entiteta prema kojima se primenjuju restriktivne mere. Sa ovom odlukom usaglasili su se Albanija, BiH, Island, Lihtenštajn, Crna Gora, Sverna Makedonija, Norveška i Ukrajina.
Savet Evropske unije usvojio je odluku o restriktivnim merama u vezi sa delovanjem koje podriva ili ugrožava teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine.
Savet je na listu lica, entiteta i subjekata obuhvaćenih restriktivnim merama dodao još 22 osobe i 42 pravna entiteta, odgovorna za aktivnosti koje podrivaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine.
Pored toga, ovom odlukom uveden je dodatni kriterijum za uvrštavanje fizičkih ili pravnih lica, entiteta ili subjekata na listu.
Albanija, BiH, Island, Lihtenštajn, Moldavija, Severna Makedonija, Norveška i Ukrajina usaglasili su se sa odlukom EU.
Odluka 2025/2040. uvodi dalje restriktivne mere zbog uloge Belorusije u ruskoj agresiji na Ukrajinu. Odluka širi listu proizvoda i tehnologija koje bi mogle doprineti vojnim i tehnološkim kapacitetima Belorusije, razvoju njenog odbrambenog i bezbednosnog sektora. Takođe se proširuje lista robe čiji je izvoz ograničen, a koja bi mogla pomoći povećanju beloruskih industrijskih kapaciteta, navodi EU.
Odlukom se dodatno ograničava pružanje određenih vrsta softvera Belorusiji, njenoj vladi, javnim telima, državnim korporacijama, agencijama, kao i fizičkim i pravnim licima koja deluju u njihovo ime, kao i pružanje usluga koje doprinose tehnološkom unapređenju Belorusije, posebno u bankarskom i finansijskom sektoru.
Da bi se omogućila nesmetana humanitarna i osnovna ekonomska aktivnost, uvedeni su izuzeci za izvoz, prodaju, isporuku, transfer ili transport farmaceutskih, medicinskih, poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, aktivnosti potrebne za pristup sudskim, upravnim ili arbitražnim postupcima u državama članicama EU i sprovođenje i priznavanje sudskih presuda i arbitražnih odluka donetih u državama članicama.
Sa ovom odlukom usaglašavaju se i Albanija, BiH, Island, Lihtenštajn, Crna Gora, Severna Makedonija, Norveška i Ukrajina.
Odluka Saveta 2025/2032 uvodi nove, proširene restriktivne mere zbog ruskih aktivnosti koje destabilizuju situaciju u Ukrajini. Mere su usmerene pre svega na energetski sektor, finansijski sistem, vojno-industrijske kapacitete, kao i na rusku diplomatsku mrežu u EU.
Odluka uvodi nekoliko ključnih zabrana: potpunu zabranu uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u EU, potpunu zabranu transakcija sa kompanijama Rosnjeft i Gazpromnjeft u vezi sa uvozom nafte i gasa u EU, proširenje zabrane na određene varijante tečnog naftnog gasa.
Cilj je maksimalno ograničiti prihode Rusije od energije, koji finansiraju rat protiv Ukrajine.
Prvi put se uvodi i mera usmerena direktno na rusku diplomatiju: ruske diplomate moraju unapred obavestiti državu članicu EU kroz koju prolaze, ukoliko putuju izvan zemlje u kojoj su akreditovani, države članice mogu tražiti posebnu prethodnu dozvolu za ulazak ruskih diplomata, čak i ako oni koriste vizu ili boravišnu dozvolu druge članice.
Sa ovom odlukom usaglasili su se Albanija, BiH, Island, Lihtenštajn, Crna Gora, Sverna Makedonija, Norveška i Ukrajina.
