Devet meseci pretnji sankcijama Naftnoj industriji Srbije, tokom kojih je kompanija obavljala delatnost u skladu sa posebnom licencom Ministarstva SAD, ostavile su vidljive posledice po njene poslovne rezultate.
Usled neizvesnosti koja je lebdela tokom ovog perioda, NIS su napuštali pojedini krupni klijenti, pa je udeo kompanije na ukupnom tržištu motornih goriva na kraju septembra pao sa prošlogodišnjih 80 na 66 odsto, piše Radar.
Obim naturalnog prometa u periodu januar-septembar bio je niži za 10 odsto, i to u prvoj meri usled slabljenja veleprodaje za 24 odsto. Finansijski posmatrano, NIS je u prvih devet meseci zabeležio gubitak od 300 miliona dinara, što ipak više govori o efikasnosti ove kompanije koja se tako retko može sresti u domaćim preduzećima sa izraženim javnim interesom.
Podvučena linija na devetomesečne rezultate poslovanja, ujedno je označila i kraj ograničenih posledica na građane i privredu ove zemlje. I zaista, stanovništvo mahom orijentisano na uredno snabdevanje gorivom teško da je osetilo bilo kakvu promenu u korišćenju NIS-ovih usluga tokom prvih devet meseci, ako ne računamo nemogućnost korišćenja mobilnih aplikacija preko američkih tehnoloških kompanija.
Na strani privrede bili su nešto vidljiviji tragovi – kapitalna ulaganja NIS-a skoro su prepolovljena, na 19 milijardi dinara, pa su pojedine domaće kompanije ostale bez planiranih poslova sa jednim od najvećih domaćih investitora (istina, zbog prošlogodišnjeg remonta Rafinerije svakako bi došlo do određenog smanjenja CAPEX-a). Situacija sa finansijskim sektorom bila je još napetija, pa su osiguranja i banke u nekoliko kritičnih momenata bili na ivici preispitivanja poslovnih odnosa sa NIS-om.
