Više desetina meštana sela Mrčajevci kod Čačka dočekalo je sinoć studente iz Novog Pazara koji pešače na protest koji je zakazan za 1. novembar u Novom Sadu, povodom godišnjice od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi. Meštani Mrčajevaca su ih dočekali sa zastavama Srbije i skandiranjem „Pumpaj, pumpaj“.
Studenti iz Mrčajevaca kreću za Čačak, gde bi trebalo da stignu večeras, posle 20 pređenih kilometara.
Inas Hodžić, koji pešači do Novog Sada, povodom promene rute, koja će ići delom zapadne Srbije i biti duža za 60 kilometara, kaže da su od početka postojala dva plana za rutu, i da su o tome hteli da odluče četvrtog dana šetnje, u zavisnosti od vremenskih prilika i fizičkog stanja šetača.
Dodaje da im je fizičko stanje „super“, a i vreme ih služi, te su odlučili da idu dužom rutom, tako da će sada ona ukupno iznositi 400 kilometara.
Proći će kroz Čačak, Požegu, Kosjerić, Valjevo, Ub, Obrenovac, Beograd, a od glavnog grada će ruta biti ista kao i ruta beogradskih studenata, ali će oni krenuti dan ranije, jer prosečnu kilometražu gledaju da drže na 25 kilometara po danu, i „nekako mislim da se ne bismo baš uklopili sa beogradskim studentima koji bi ta dva dana pešačili po 40 kilometara“.
Kaže i da svako od mesta kroz koja će proći za njih ima simboliku, pa će tako proći kroz Lučane, gde je bila tragedija u namenskoj, kroz Kosjerić, gde je bila izborna krađa, Valjevo, gde je na protestu u avgustu vlast brutalno tukla demonstrante.
Nada se da će time skrenuti pažnju na sve te afere.
„Da smo odmah reagovali na najmanje nepravilnosti koje je ova vlast sprovodila, ne bismo nikad došli do ovog stanja“, zaključuje.
„Mislim da je bitno da svi izađemo, da svi jasno stanemo protiv nečega što ne smeju da rade“, dodaje.
Ističe da već decenijama vlast sprovodi agendu „zavadi, pa vladaj“, gde nastoje da po bilo kojem osnovu zavadi različite ljude i da te različite iskoriste za podelu, „i napokon rušimo neke stereotipe, pomeramo neke granice, konačno vidimo da mi nismo toliko različiti, da postoji različitost između nas i niko se ne stidi i ne srami toga“.
„Mi se ne stidimo, niti bilo ko drugi treba da se srami toga što jeste, ali da to nije prepreka i da to ne sme da bude razlog podela, već da moramo biti ujedinjeni i jedinstveni, da je bitno ono što je jesmo, jesmo li dobri ljudi ili jesmo li ispravni ljudi, sve ostalo može samo da nas ujedinjuje, a ne da nas deli“, ističe.
Kada govorimo o toj solidarnosti, sada smo praktično, promenili ste dva različita podneblja, izašli ste iz Doline Ibra, ušli ste praktično u Šumadiju, ljudi ovde koji žive razlikuju se ipak od onih koji su dolazili u Dolinu Ibra, primećujete da to zajedništvo koje propagirate je prepoznatljivo kod ljudi koji vas vide kada hodate magistralom.
