Đukić naglašava da je proizvodnja nafte u Srbiji bila milijarda kubnih metara, ali to nije interesovalo ruske vlasnike. Za Rusiju, Srbija je samo imaginarna tačka u energetskom smislu, dok je za nas to značajno. Propust srpske politike je što se nije razmišljalo o međunarodnim okolnostima, posebno tokom invazije na Ukrajinu.
On ukazuje na odgovornost prethodnih vlasti, koje su bile na vlasti od 2012. godine. Srpska spoljna politika se nalazi u ćorsokaku, a odnosi sa Moskvom, Briselom, Vašingtonom i Kinom su u krizi. Srbija je pasivna u rešavanju problema NIS-a, dok su druge zemlje poput Bugarske i Rumunije uspešno nacionalizovale ruske aktive.
Đukić smatra da Vlada Srbije ne zna ili ne želi da iznese ideje ruskoj strani, što je poražavajuće. Uoči zime, postoji zabrinutost da će se ponovo prodavati benzin na ulici. Uveravanja državnog vrha ne mogu da uvere ni njega ni građane Srbije.
On sumnja u dogovor između Rusije i Amerike, smatrajući da je NIS mala stvar u njihovim interesima. Srbija se neozbiljno odnosi prema naftnim i gasnim pitanjima. U vezi sa izjavama ruskog ambasadora, postavlja pitanje zašto ne postoji gasni aranžman između Rusije i Srbije.
Đukić ističe da je to pritisak na srpsko rukovodstvo da ne diraju NIS dok se ne reši situacija. On kritikuje nivo razgovora između srpskih vlasti i ruskih zvaničnika, smatrajući da je to nedovoljno za ozbiljne pregovore.
