Istraživači u SAD su sproveli testove mirisa na 2.956 volontera sa istorijom infekcija COVID-19 i 569 onih koji nisu imali virus. U proseku, testiranje mirisa obavljeno je 671 dan nakon što su učesnici prvi put testirani na COVID-19.
Od grupe zaraženih COVID-19, 1.393 je mislilo da imaju problema sa mirisom, a testovi su potvrdili da je oko 80 procenata njih zaista imalo problema. Iznenađujuće, ostalih 1.563 ljudi iz te grupe nije prijavilo probleme sa mirisom, ali su rezultati testova pokazali da je 66 procenata njih imalo hiposmiju ili anosmiju nakon infekcija COVID-19.
„Naši nalazi potvrđuju da su oni sa istorijom COVID-19 posebno u riziku od oslabljenog čula mirisa, što je problem koji je već nedovoljno prepoznat među opštom populacijom,“ kaže opšti internista Leora Horwitz sa Njujorškog univerziteta Grossman School of Medicine.
Od onih bez istorije COVID-19, 60 procenata je pokazalo deficite u mirisu, što je neobično visoko – iako je stanje generalno nedovoljno prijavljeno. Istraživači sugerišu da su neki od ovih ljudi možda imali infekciju, a da toga nisu bili svesni.
Ekstrapolacije nisu uvek tačne, ali ako su obrasci među hiljadama učesnika ovde proučavani dosledni u globalnoj populaciji, mogli bismo govoriti o milionima ljudi sa hiposmijom koji to ne znaju. „Naši nalazi potvrđuju prethodne ankete koje sugerišu da je SARS-CoV-2 povezan sa postojanom olfaktornom disfunkcijom i potvrđuju mala prethodna objektivna istraživanja koja pokazuju da pacijenti podcenjuju gubitak mirisa,“ pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Što se tiče razloga zašto toliko ljudi sa gubitkom mirisa povezanog sa COVID-19 to nije primetilo, to ostaje nejasno. Potencijalno, može doći do oštećenja mozga koje ograničava svest ljudi o sopstvenim čulima, sugerišu istraživači.
Postoji mnogo povezanih istraživanja. Gubitak mirisa, na primer, ranije je bio povezan sa stanjima kao što je Alchajmerova bolest. Miris i kognitivna funkcija čine se usko povezani, a znamo da COVID-19 može uticati na oboje.
Naše čulo mirisa je mnogo više od uživanja u iščekivanju obroka ili šetnje po vrtu: takođe nas upozorava na opasnost, bilo da se radi o curenju gasa ili hrani koju ne bismo trebali jesti.
Istraživači se nadaju da će se učiniti više kako bi se razumele dugoročne posledice ovog problema – i možda razviti načini da se čulo mirisa koje je izgubila infekcija ponovo vrati. „Ovi rezultati sugerišu da zdravstveni radnici treba da razmotre testiranje na gubitak mirisa kao rutinski deo post-COVID nege,“ kaže Horwitz. „Iako pacijenti možda ne primete odmah, oslabljeno čulo mirisa može imati dubok uticaj na njihovo mentalno i fizičko blagostanje.“
