Okupljeni su takođe tražili obustavu izvoza oružja Nemačke u Izrael i sankcije Evropske unije protiv Izraela, izvestila je nemačka novinska agencija dpa. Oko 1.800 policajaca je bilo raspoređeno da nadgleda demonstracije.
Nemački kancelar Friedrich Merz je prošlog meseca izjavio da Nemačka neće odobriti izvoz vojne opreme u Izrael koja bi mogla biti korišćena u Gazi „do daljnjeg“. Nemačka se odupire podršci sankcijama protiv Izraela.
Nemačka se smatra jednim od najjačih podržavalaca Izraela, a njen stav je oblikovan istorijskom odgovornošću za Holokaust. Ova politika je uticala na postratnu spoljnu politiku, koja se fokusira na obezbeđivanje sigurnosti Izraela i borbu protiv antisemitizma.
U odvojenim protestima, oko 100 ljudi se okupilo u znak podrške Izraelu i „protiv svih oblika antisemitizma“. Nemačka javna televizija RBB izvestila je o izolovanim sukobima kada su se dve grupe demonstranata srele, ali nije odmah bilo jasno da li su sukobi bili između različitih protestanata ili sa policijom.
U poslednjim nedeljama, protesti u znak podrške Gazi održani su i u drugim evropskim gradovima. Rat u Gazi započeo je napadom Hamasa na južni Izrael 7. oktobra 2023. godine, kada su militanti ubili oko 1.200 ljudi, većinom civila, i oteli 251.
Prema Ministarstvu zdravlja Gaze, izraelska ofanziva u poslednjih 23 meseca ubila je više od 65.100 ljudi u Gazi, uništila velike delove palestinske teritorije i izazvala katastrofalnu humanitarnu krizu. Stručnjaci navode da Gaza doživljava glad, dok je ministarstvo pod vlašću Hamasa.
Ujedinjene nacije i mnogi nezavisni stručnjaci smatraju da su podaci Ministarstva zdravlja Gaze najpouzdanija procena ratnih žrtava. Ministarstvo ne navodi koliko je od ubijenih bilo civila ili boraca.
