Zatvaranje aerodroma u Alborgu, na severu Danske, dogodilo se ove nedelje nakon što su dronovi ušli u njegov vazdušni prostor. Ovo je samo poslednje u nizu zatvaranja aerodroma zbog bespilotnih letelica, a slični incidenti zabeleženi su i na aerodromima u Esbjergu, Sonderborgu i Skridstrupu. Pre nekoliko dana, dronovi su izazvali privremenu obustavu letova i na aerodromu u Kopenhagenu.
Danski ministar odbrane, Truls Lund Poulsen, izjavio je da sve ukazuje na to da je reč o delovanju profesionalnog aktera. On je dodao da situacija ne izgleda kao slučajnost, već kao sistematski napad. Ministar pravde, Piter Humelgor, nije isključio mogućnost da iza ovoga stoje strane sile.
Iako nema potvrda o umešanosti Rusije, nedavni incidenti na istoku Evrope podstakli su NATO da reaguje. Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, najavio je novu operaciju pod nazivom „Istočni stražar“ kako bi se zaštitio istočni bok Alijanse. On je naglasio da je svaka pretnja opasna i neprihvatljiva.
Dronovi su postali sve dostupniji, a njihovo korišćenje predstavlja ozbiljan problem za aerodrome. Juka Savolajnen iz Evropskog centra za borbu protiv hibridnih pretnji ističe da letovi dronova iznad aerodroma dovode do obustave vazdušnog saobraćaja zbog bezbednosnih rizika. Ovakvi incidenti su se već dešavali širom sveta, a pretnje mogu dolaziti i od hobista.
U mirnodopskim uslovima, teško je razlikovati vojne od rekreativnih dronova, što dodatno komplikuje situaciju. Savolajnen naglašava da nije lako oboriti dronove, a rizik od kolateralne štete čini to gotovo nemogućim. Aerodromi često nemaju adekvatne sisteme za detekciju dronova, što otežava njihovo upravljanje.
Na tržištu se pojavljuju novi proizvodi za zaustavljanje dronova, ali njihovo uvođenje zahteva značajna ulaganja. Direktor Rajanera, Majkl O’Liri, predložio je da vlade preuzmu troškove zaštite aerodroma. Evropska komisija, predvođena Ursulom fon der Lajen, podržava ideju izgradnje zajedničkog „zida“ protiv dronova kako bi se ojačala bezbednost na istočnom boku EU.
