Evropska unija je odlučila da produži sankcije pojedincima koji su povezani sa ratom u Ukrajini. Sledeće srede biće predstavljen predlog za devetnaesti paket sankcija Rusiji, koji se fokusira na ruske sisteme plaćanja i trgovinu naftom. Ove mere izazivaju zabrinutost zbog nedostatka infrastrukture za snabdevanje energentima u Evropi.
Jelica Putniković, glavna urednica portala Energija Balkana, smatra da je trenutna situacija neodrživa. Ona ističe da Evropa nema dovoljno kapaciteta za nabavku nafte i gasa, a poskupljenje energenata negativno utiče na standard građana. Putniković naglašava da su sankcije više geopolitička nego ekonomska priča.
Prema njenim rečima, novi paket sankcija Rusiji deluje „malo smešno“, s obzirom na to da prethodni nisu doneli značajne rezultate. Evropski političari često najavljuju sankcije kao sigurne, ali postoji siva flota koja i dalje prevozi rusku naftu do evropskih luka. Takođe, kazne za prevoznike su sporadične.
Putniković komentariše i izjave iz EU o okretanju od ruskih energenata do 2027. godine. Ona smatra da su to dnevnopolitičke izjave bez čvrstih ekonomskih osnova. Evropska privreda čeka završetak rata u Ukrajini kako bi se ponovo pokrenula.
Finansijski analitičar Vladan Pavlović ukazuje na to da se devetnaesti paket sankcija fokusira na ruske banke i sivu flotu. U Rusiji postoji 308 banaka, od kojih je 80 odsto već pod sankcijama. Neki od njih su izbačeni iz Svifta, ali ne svi, jer je potrebno plaćanje za energente i hranu.
Pavlović očekuje da će se na listu za izbacivanje iz Svifta dodati još neke banke. Sankcije će verovatno obuhvatiti i banke u trećim zemljama koje pomažu ruskim bankama da zaobiđu sankcije. On naglašava da je u pitanju centralno-azijski sistem plaćanja, posebno u vezi sa Tadžikistanom.
Analitičar ne veruje da će napori Brisela i Vašingtona dati rezultate dok se Kina i Indija ne prilagode saradnji. Indija je već dobila visoke tarife, dok je Kina teže podložna pritiscima. Pavlović ukazuje na to da bi rezultat mogao biti vidljiv u slučaju Slovačke i Mađarske, koje će možda biti primorane da se odreknu ruske nafte i gasa.
Mađarska je već sklopila sporazum sa kompanijom Šel, što može imati značajne posledice. Pavlović napominje da bi ukidanje naftovoda Družba moglo uticati na planove za priključenje. Ove promene treba pažljivo pratiti u budućnosti.
