Iz Združene akcije „Za krov nad glavom“ traže da se izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju prošire na treća lica. Ističu da bi propuštanje ove prilike ponovo bilo katastrofalno, kao u prethodnim godinama. Ivan Zlatić naglašava da su treća lica ljudi koji nisu dužni nikome, a njihova imovina se gubi zbog tuđih dugova.
Zlatić objašnjava da su treća lica oni koji su kupili stanove u izgradnji, često u povoljnijim fazama, ali se suočavaju sa problemima prilikom uknjižavanja. Zgrade često ne dobijaju upotrebnu dozvolu zbog grešaka investitora, što dovodi do situacije da kupci, iako su platili, ostaju bez zaštite. Ova pravna rupa je prepoznata još prilikom donošenja Zakona.
Vujadin Masnikosa iz Komore javnih izvršitelja ističe da treća lica imaju pravo na prigovor, a sud odlučuje o tome. Predsednik je govorio o izvršnim dužnicima, a očekuje se da će resorna ministarstva konkretizovati izmene u narednih 15 dana. U tom kontekstu, biće organizovana parlamentarna rasprava.
Tokom predstavljanja socijalnih mera, saopšteno je da ljudi koji žive u stanu do 60 kvadrata neće ostati bez krova nad glavom ako ispune određene uslove. Međutim, iz Združene akcije smatraju da su ti uslovi previše strogi, jer stanovi veći od 60 kvadrata ne uživaju nikakvu zaštitu.
Masnikosa naglašava da je potrebno postaviti kriterijume kako bi se sprečile zloupotrebe. U izvršnim postupcima se ne javljaju samo socijalno ugroženi, već i oni koji ne poštuju sudske odluke. Oko 20% izvršnih dužnika su socijalno ugroženi, dok se drugi slučajevi odnose na bahate građane.
Zlatić ukazuje na to da iseljavanja iz luksuznih vila ne uznemiravaju javnost, dok se zakonodavac ne bavi problemima siromaštva i beskućništva. Masnikosa dodaje da se u Nemačkoj građani zbrinjavaju u stanovima na periferiji, dok Srbija ima specifične izazove.
Zlatić smatra da se ne možemo porediti sa bogatim zemljama poput Nemačke, jer naši građani žive u teškim uslovima. Potrebno je zaštititi ljude koji su već u svojim nepokretnostima. U Komori javnih izvršitelja naglašavaju da su potrebne hitne mere, ali i da je neophodna efikasnost sudova.
Zlatić ističe da je javna rasprava ključna za donošenje dobrih izmena Zakona. Potrebno je analizirati problem kako bi se zaštitili građani, a ne da se oni tretiraju kao potencijalni prevaranti. Takođe, uslov da neko mora imati prijavljeno prebivalište najmanje 5 godina pre podnošenja predloga za izvršenje smatra drakonskim.
Sud će odlučivati o zaštiti jedinog doma od izvršenja, a Komora javnih izvršitelja predlaže da to bude u roku od pet radnih dana. Međutim, sud će odlučivati u roku od osam dana, što može dodatno otežati situaciju za dužnike.
