Zabranom plovidbe obuhvaćeni su brodovi čiji su vlasnici Izraelci, kao i turski teretnjaci ka Izraelu. Ova mera dolazi usled tenzija između Turske i Izraela, koje su se pojačale nakon pada režima Bašira el Asada. Turska je prekinula trgovinske odnose sa Izraelom, što dodatno komplikuje situaciju.
Odluka o zabrani plovidbe stupila je na snagu nedelju dana nakon potpisivanja sporazuma o vojnoj saradnji između Turske i Sirije. Turska planira da isporuči borbene sisteme novim sirijskim vlastima, što dodatno pogoršava odnose sa Izraelom. Izraelska politika prema Siriji uključuje vojne akcije na Golanskoj visoravni, opravdavajući ih napadima na manjinske zajednice.
Turski ministar spoljnih poslova je izjavio da Izrael „doliva ulje na vatru“ u Siriji, naglašavajući potrebu za stabilnošću u regionu. Fidan je upozorio da destabilizacija susednih država može izazvati novu krizu. On je takođe ukazao na Kurde kao na ključne igrače u trenutnoj situaciji.
Novi predsednik Sirije, Ahmed El Šara, pokušava da uspostavi bolje odnose sa Izraelom, ali se suočava sa sumnjom iz Jerusalima. Izraelske vojne akcije i retorika dodatno komplikuju situaciju, a tenzije između Izraela i Turske rastu.
El Šara se nadao ustupcima Zapada, što mu je donekle uspelo, ali se suočava sa unutrašnjim izazovima. Džihad se u Siriji brzo menja u nacionalizam, što podseća na politiku Redžepa Tajipa Erdogana.
Izrael koristi trenutne sukobe za lobiranje protiv međunarodnog priznanja novih sirijskih vlasti, ističući da El Šara ne može kontrolisati sve milicije. Jerusalim smatra da razjedinjena Sirija ne predstavlja pretnju, favorizujući „alijansu manjina“ kao strategiju protiv panarapskih pokreta.
Ova politika, prema nekim izvorima, ima korene u idejama osnivača Mosada, Ruvena Šiloa, koji je verovao da su unutrašnje i spoljne pretnje ključne za sprečavanje ujedinjenja Arapa. Iako su odnosi Izraela sa nekim od tih država bili loši, zajednički interes u neprijateljstvu prema Arapima ostaje prisutan.
