Novi rad Ekaterine Zadirko sa Triniti koledža otkriva sadržaj 25 dnevnika tinejdžera pisanih između 1930. i 1941. godine. Većina ovih dokumenata nikada nije proučavana. Zadirko objavljuje svoja saznanja o dnevniku Ivana Khripunova
Ovaj retki primer dnevnika seljaka napisanog od strane mladog čoveka pruža izvanredne uvide u život mladog Ivana od 1937. godine, kada je imao 14 godina, do njegovog nesrećnog regrutovanja u Crvenu armiju 1941. godine. Zadirko proučava 25 dnevnika za doktorsku disertaciju, koji čuvaju glasove tinejdžera iz različitih porodica i lokacija.
Na primer, Sergej Argirovski je rođen u leningradskoj inteligenciji, dok je Aleksej Smirnov bio seljačkog porekla i radio kao mehaničar u moskovskoj kotlarnici. „Istraživači često zanemaruju većinu onoga što se nalazi u ovim dnevnicima kao tinejdžerske brige,“ kaže Zadirko. „Ali u Rusiji 1930-ih, pisanje je bila ključna strategija za tinejdžere da obrade svoj ulazak u svet odraslih.“
U decembru 1940. godine, Ivan Khripunov je napisao: „Deset sati uveče. Sediću sam u zadnjoj sobi. Svi su već otišli na spavanje … mastilo je loše, razliva se po papiru, a pero grebe papir kao dobar plug … Sve ometa moj rad … Ali moram da ispunim dnevnik, ma koliko to bilo teško.“ Ivan je pratio književni model Maksima Gorkog, beležeći svoje teškoće kao što je Gorki opisivao svoje pre-revolucionarne borbe.
Ivan je pisao o svojoj porodici koja je preživela glad 1932–33, o progonstvu svog oca i o sramoti koju su njegova majka i starije sestre doživele zbog „dekulakizacije“. „Ne mislim da je Ivan shvatao da radi nešto potencijalno opasno,“ kaže Zadirko. „Oponašajući Gorkog, Ivan je sledio ustaljene književne konvencije, ali je time prekršio pravila stalinističke javne autobiografije, raspravljajući o tabu temama.“
