Minuli događaji u Užicu u žižu javnosti stavili su uhapšene građane koji su sedam dana proveli u pritvoru a zatim, pod velikim pritiskom javnosti ali i pravičnim sudskim većem, pušteni da se brane sa slobode. Tim povodom razgovali smo sa jednim od njih, čije hapšenje najviše ide u prilog tvrdnji da je ono bilo političko, odbornikom Užičke akcije i advokatom Radovanom Novakovićem, čije je ime i najzvučnije ne političkoj sceni u ovom gradu. Za Novu otkriva detalje o postupanju policije i sudstva, ali i svoje stavove o političkoj krizi i njenom okončanju.
Imajući u vidu da Vam se na teret stavlja krivično delo napad na službeno lice, u čemu se ogledao kontakt sa policijom tog 6.jula, kada kažete da ste ipak vi napadnuti i dobili batine od policije?
Na početku moram da kažem da su Užičani, pre nego što sam ja i stigao iz Beograda, tog čitavog dana izbegavali kontakt sa policijom, zbog čega smo se kretali neuobičajenom putanjom i stigli do Banjičke ulice. Kontakt se desio kada smo mi, a bilo nas je oko hiljadu, spuštajući se niz tu ulicu, potisnuti masom, svi prošli mimo policije koja je prvobitno koračala pored nas, a onda su se poređali ispred i formirali kordon, što apsolutno nije zakonit način jer to mora biti naredba ministra. Tačno je da sam bio među prvima u koloni, da sam se skrštenim rukama odupirao policijskom štitu ali to ne može biti napad, jer je napad usledio tek kasnije i to na mene. Zamenik komandira Uroš Mićović me sapliće, nakon čega padam i od njega dobijam udarce pendrekom po nogama i u predeo bubrega. Moram reći da sam se uredno legitimisao kao odbornik i advokat, ali to za policiju u tom trenutku nije značilo ništa, čak je policajac pokušao da mi izbije iz ruku legitimaciju koju sam neprekidno držao. Ono što je važno reći jeste da se to sve dešava čak 400 metara pre magistralnog puta.
Građani odlučuju da krenu ka magistrali gde vas čeka Žandarmerija koja je kordonima već blokirala magistralni put. Vi ste jedan od građana koji u tom trenutku pregovara sa policijom i poziva svoje sugrađane da ne reaguju, pa u jednom trenutku gandijevski svi sedaju na asfalt. Kako se, ipak, desilo da policija odluči da i u takvim okolnostima primeni silu?
Bili su ispred i iza nas na magistrali, pokušavamo da se dogovorimo u kom pravcu ćemo se povući, predlažemo da magistralom uđemo u grad od čega nas deli 200 metara, oni ne dozvoljavaju. Shvatamo šta će se desiti, pozivamo ljude da sednu nakon čega kreće brutalno policijsko nasilje koje je videla cela Srbija. Bacaju ljude po ulici, udaraju pendrecima, prskaju biber-sprejom, više od 10 lica je povređeno. Oni su, željni krvi, bukvalno došli da tuku narod. Ja sam dovikivao čoveku koji je držao bebu staru 5-6 meseci da beži, priča se i da je trogodišnje dete udareno. To je potvrda kakvi su protesti tome prethodili, i koliko su građani, sa malom decom, kućnim ljubimcima, stari ljudi, bili odgovorni i uvereni da nasilje nije opcija.
Zbog čega je, nakon svega došlo do hapšenje građana, pre svega Užičana istaknutih u borbi protiv bezakonja?
Mi smo, pre svega, uhapšeni da bi oni prikrili svoju brutalnost i prebacili krivicu na građane. S druge strane da bi se protesti obezglavili i utihnuli, iako mi nismo nikakve vođe protesta već samo jedni od građana, protesti i nemaju vođu. Da nije ni bilo tog navodnog napada na službena lica govori i to da mi nismo te večeri uhapšeni, već tek narednog dana. Te večeri, kada smo zbog dva uhapšena sugrađanina, stigli ispred Policijske uprave, komandir policije je mene lično pozivao i govorio da pozovem sugrađane da se smire i da će privedeni biti pušteni to veče što se zbog pritiska građana koji su se brojali hijdama ispred i oko zgrade policije, i dogodilo . Kada sam narednog jutra od ostalih uhapšenih čuo da policija dolazi po njih i dok sam žurio da krenem ka policijskoj stanici, stigli su i po mene. Rekli su da je navodno reč o informativnom razgovoru, a da smo uhapšeni shvatamo tek u stanici nakon čega nas zadržavaju 48 sati. Skandalozno je da ta policija nije pokazivala lica već su nosili fantomke dok su nas sprovodili u pritvor i smejali nam se u lice. Što se pritvora tiče, ne mogu da kažem da je iko bio nekorektan, počev od stražara do drugih pritvorenika.
Kada kordoni i kordoni Žandarmerije dolaze u grad u kome se nije dogodio nikakav incidenta, kada se ad hoc formiraju kordoni, kada policija ne reaguje na informaciju da ste odbornik, sapliće i udara građane, brutalno ih bije dok sede na asfaltu, smeju se u lice uhapšenima, prskaju suzavac u lice trudnici, nasrću na malu decu, dobacuju novinarima kako treba da idu kući i rade nešto pametnije…Kakva nam je to policija i ko je za to odgovoran?
Mi pre svega imamo partijsku policiju koja sprovodi nešto što su partijske naredbe, čemu svedoči taj brutalan napad na mirne građane bez ikakvog povoda. Ponašanje policije je apsolutno neprofesionalno, upotreba sile je prekomerna čak i kada situacija ne zahteva nikakvu policijsku intervenciju. Za sve su odgovorni ministar policije, predsednik Vlade i predsednik države. Apsolutno je jasno da i ministar policije izvršava nečija naređenja. Kada je reč o ovoj akciji u Užicu, Milovan Knežević, načelnik Policijske uprave Užica, je izdao naredbu da se aktivira Žandarmerija i rukovodio njome. On je taj i protiv koga će, za postupanje, biti podneta krivična prijava kao i protiv svih koji su učestvovali u primeni sile, kao i prema onima koji sve zataškavaju jer je već trebalo sami da pokrenu takve postupke. Naknadna hapšenja pojedinaca iz svih društvenih slojeva, pre svega politike i aktivizma, kako bi se pokazalo kako će proći svi koji se pobune, takođe je njegova naredba a što je od nekog drugog bila naredba za njega. Pokazalo se da oni očigledno ne poznaju dovoljno Užice, grad u kome takve stvari ne prolaze jer Užičani ne vole bilo kakvo demonstriranje sile i bahatosti“.
Pored policije, kažete da su sporna i postupanja tužilaštva i suda. Čime to objašnjavate?
Tužilac je, prema mojim pouzdanim informacijama, trebalo da bude neko drugi ali je to ipak bio Vladimir Bošković jer je njegovog šefa, Marka Dimitrijevića, zvala Zagorka Dolovac i insistirala da se odredi podoban tužilac. Činjenica je i da je Bošković u bliskim odnosima sa Dimitrijevićem, pa je samim tim baš on bio taj podoban. Nama se za određivanje pritvora stavlja opasnost da ne ponovimo delo. Ta opasnost postoji kod lica koja su već osuđivana a delo koje nam se pripisuje, niti je učinjeno niti dokazano, niti smo osuđeni u tom postupku. Nije bilo ni kućnog pritvora, a pritvor koji je nama određen je nužna i krajnja mera za najteže kriminalce. Pored navodne mogućnosti ponavljanja nepostojećeg dela navodi se i uznemirenje javnosti zbog našeg postupanja. Već je bilo očigledno da je sve suprotno, jer je činom našeg hapšenja javnost itekako bila uznemirana što su pokazali i svi dani nakon toga. To čak piše i u rešenju Sudskog veća kojim je ukinuto rešenje u pritvoru gde se navodi da je javnost uznemirena zbog hapšenja lica kojima je određen pritvor“.
Kako se desilo da se predsednica Osnovnog suda u Užicu nađe u ulozi postupajućeg sudije za prethodni postupak, a koja je i prihvatila predlog tužioca da se svim sedam uhapšenih odredi pritvor ali i to da se predmet pošalje na odlučivanje po žalbama u Kragujevac?
Ona je samu sebe odredila da postupa, a i da predmet pošalje u Kragujevac. Lično sam se u to uverio. Ona je procenila da nadležno sudsko veće sa sudijama Verom Petaković, Nebojšom Marinković na čelu sa sudijom Dušicom Mićić, nije podobno i da će postupiti poštujući zakon. U Kragujevcu su neki savesni i čestiti ljudi predmet odmah vratili u Užice nadležnom sudu. Ta ogluka Sunčice Misailović, je uticala na to da mi u pritvoru ostanemo tokom vikenda umesto da smo u petak pušteni“.
Kako sada, kao već bivši, kako kažete politički pritvorenik, vidite trenutnu političku sliku u Užicu i da li u svemu što ste prošli stoji njeno učešće?
Sasvim je sigurno da kompletna vlast, pre svega gradonačelnica, u ovome učestvuju. Njeno ponašanje je skandalozno i najbolje joj je da podnese ostavku jer, nakon ovog čina i reakcije ljudi, ona nema prava da bilo šta kaže svojim sugrađanima, izgubila je svaki kredibilitet i intergritet. Činjenica je da će ovaj potez ostaviti trag na delovanje Skupštine grada jer definitivno više ništa neće biti isto. Već zaoštreni politički odnosi vode ka daljem zaoštravanju. Opozicija je još 11. jula podnela zahtev za sazivanje vanredne sednice sa jedinom tačkom koja se tiče bezbednosti u gradu. Videćemo da li je vlast spremna da o tome raspravlja, ako ne budu dali kvorum, znači da ih građani ne interesuju.
Ako se sa lokalne političke situacije usmerimo na republički nivo, imajući u vidu i sve što se desilo u Kosjeriću, da li postoji ili treba da postoji nit koja će povezivati republičku sa lokalnom vlašću i koliko je to važno u daljem opozicionom delovanju?
Činjenica je da će parlamentarni izbori uslediti pre lokalnih, iako mi i njih zahtevamo. Užička akcija nije parlamentarna stranka već lokalni pokret koji i može, imajući rejting među biračima, da pruži podršku nekoj listi koja će imati šansu da pobedi Vučića. Posle atmosfere kojoj smo svedočili u Kosjeriću, svakako je rešenje da jedna jedinstvena lista ima dobre šanse da preuzme vlast. Činjenica je i da, kada budu ti parlamentarni izbori, ono što je SNS radio u Kosjeriću, neće moći da radi više nigde i nikada, niti takve resurse da koristi. Bez obzira što je zvanično SNS pobedio, to je zapravo Pirova pobeda. U odnosu na Zaječar, gde je bilo suprotno, izvlačim zaključak da je jedinstvena lista pravi put za sve koji imaju nekakvu politički težinu i dobre namere. Što se tiče veze sa lokala i republičkog parlamenta, postoje parlamentarne stranke koje su u vezi sa tim strankama u centrali. Realno, kada je Užice u pitanju, brojnije su grupe građana tako da i one u nekom sutra parlamentu mogu ozbiljno da doprinesu nekoj zajedničkoj listi.
Da li je opozicija, koju Srbija trenutno ima u parlamentu, kadra da preuzimanjem vlasti preuzme i odgovornost i uspostavi sistem koji bi institucionalno ispunio studentske zahteve?
Ja se politikom bavim nešto više od godinu dana. Tokom tog perioda Užička akcija i ja lično smo bili vrlo proaktivni, trudeći se da radimo ono što je zadatak opozicije i to u konkretnom radu i argumentovanoj kritici vlasti. Upravo mi zbog toga nije jasna pasivnost pojedinih, što se ogleda i na republičkom nivou. Politikom se ne mogu baviti pasivni političari niti dozvoliti da u opoziciji tako učestvuju 10, 15 pa i 20 godina, kakva je to onda opozicija koja nije dovela do smene vlasti. Upravo vrednost studentskih aktivnosti i zahteva jeste činjenica da su uspeli da animiraju i motivišu, pre svega mlade, što je od starta i naša misija na lokalu, ali i druge kategorije građana, da usmere svoju energiju ka zajedništvu i nekakvoj jedinstvenoj listi za neke dolazeće izbore. Činjenica da stranke opozicije imaju resurse, kada je reč o kontrolorima itd. i da bez njih nije moguće sprovesti izbore. U nekom trenutku mora doći do nekakvog dogovora između studenata i opozicije i ne bih voleo da se to pretvori u politički trgovinu o broju mandata već da vodi ka iskrenoj borbi da se nešto promeni. Ohrabruje i to što je rektor Đokić predložen za predsednika Vlade, jer je on upravo neko ko svojim autoritetom, može da objedine sve te snage, kao simbol obrazovanja u Srbiji što je suprotnost svemu što se zove Ćacilend.
Možemo li stići do pravednog institucionalnog društva ako se i posle narednih izbora bude sledio diskurs podele političkog izbornog plena i stranačko upravljanje resorima? Možemo li se iščupati iz kandži takvog sistema vlasti?
Činjenica je da se moramo iz toga iščupati jer ćemo u suprotnom potpuno potonuti. Mi kao društvo, od lokalnog pa do nacionalnog nivoa, ukoliko ne budemo bili u stanju da to promenimo, gubimo svaku šansu da napredujemo. Naša ideja kao Užičke akcije je da će sutra, kada budemo bili deo neke buduće vlasti, da u njoj i učestvujemo naš uslov će biti ukidanje ideja partijskog zapošljavanja. Želimo da se do posla dolazi javnim konkursima, a ne da se oni raspisuju i prilagođavaju, kako bi se pokrilo političko uposlenje. Mi na najvažnijim funkcijama već imamo ljude koji su apsolutno nesposobni da obavljaju određene funkcije ali su politički podobni. Da se ne lažemo, to je postojalo i pre SNS-a, ali je bar bilo da se politički postavi neko ko ima neko znanje i obrazovanje, mada je kao član stranke imao prednost, što takođe zameram. Mi smo došli do toga da je vlasnik pečenjare u EPS stvorio dug od milijardu evra, to je ne samo skandalozno već po svako društvo pogubno.
Kako vam trenutno izgleda politička situacija u Srbiji, da li se na izbore malo drugačije gleda i kada bi, prema vašem mišljenju, oni mogli biti raspisani?
Činjenica je da mi parlamentarne izbore moramo imati u narednih 12 meseci, a ja mislim da će ih predsednik Aleksandar Vučić raspisati do kraja godine. Iskreno mislim da se trenutno i pripremaju vanredni parlamentarni izbori. Ako u julu imamo ovakva dešavanja kao što smo imali u Užicu ali i u drugim gradovima u Srbiji, ako imamo jedno nemirno leto, sigurno je da nas već u septembru očekuje nastavak političke krize. Ja ne znam ni kako Vučić konkretno svojim biračima može da objasni, zbog čega danas ne raspisuje izbore kada za njih itekako postoje razlozi. Svi znamo da je vanredne izbore raspisivao više puta kada nije bilo nikakvog razloga, jer je imao čvrstu i jaku vlast ali to je radio da bi dalje uništavao opoziciju. Što više taj trenutak bude odlagao, time će više ubrzavati svoj pad.
Rekli ste da se ponosite što ste Užičanin, ali i da bi ste kroz ovo što ste prošli prethodnih dana prošli ponovo, što Vam se sa najvišeg nivoa vlasti spočitava. Na šta ste mislili kada ste sve to rekli?
Čuo sam te izjave, video sve naslove tabloida i sve što mogu da kažem jeste da nikakvo krivično delo nisam izvršio, pa da ga samim tim ne bih mogao ni ponoviti. Sve što bih ponovo uradio, odnosi se na to da bih ponovo stao ispred svog naroda pred koji je policija izašla sa pendrecima i da ne bih dozvolio da bilo ko tuče moje sugrađane. Više od 100 svedoka će moći da govori o svim mojim postupcima te večeri jer da nisam smirivao građane kod kojih uživam međusobno poverenje, pitanje je šta bi se desilo, pre svega ispred stanice policije te noći. Ponosan sam što sam Užičanin jer nakon hapšenja svih nas, žestoka reakcija građana je pokazala da cene sve što radimo i da ne podržavaju nasilje. Užice je slobodarski grad, nikada nije bio niti će ikada biti grad nasilja.
