Zamenik direktora Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu, doktor Radmilo Janković, kaže za RTS da je problematično što ljudi koji se zanimaju za lek „ivermektin“ negiraju da vakcinacija može da pomogne, negiraju potrebu za poštovanjem bilo kakvih mera, kao i postojanje bolesti. Ističe da je to veliki problem, jer ako se nastavi ovakav trend za četiri meseca imaćemo skoro milion novozaraženih.
Kolegijum Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu smenio je sa funkcije jednog lekara koji je učestvovao u Vajber grupi koja je promovisala lek „ivermektin“, a iz te ustanove najavljeno je da će lekari na otpusnim listama kovid pacijenata navoditi ukoliko su se lečili alternativno ili na nekoj od privatnih klinika.„‘Ivermektin’ je lek koji je ušao u žižu interesovanja još pre nekoliko meseci, nije to priča koja je stara par nedelja. Bilo je pacijenata koji uzimaju ‘ivermektin’ samoinicijativno“, navodi dr Radmilo Janković.
Ukazao je da se razmatralo koliki su efekti „ivermektina“ u lečenju kovid pacijenata.„Postoje studije koje su pokazale njegov, doduše ograničen, jako mali benefit, ali tako je sa većinom lekova koji se koriste u lečenju kovid pacijenata. Svakako se nije pokazalo da smanjuje smrtnost“, poručuje dr Janković.
Kaže da se on na potpuno drugačiji način našao u javnosti, van lekarskih krugova. Istakao je da postoje ljudi koji ga piju više nedelja, pa i meseci, kao i da to nije dobro.„Ono što je problematično jeste što je on na neki način bio izgovor za neke druge stvari, da ljudi koji su u grupi onih koji se zanimaju za ‘ivermektin’ negiraju uopšte da vakcinacija može pomoći, a to je trenutno jedini način da smanjimo broj zaraženih, negiraju potrebu za poštovanjem bilo kakvih mera, negiraju postojanje bolesti“, objašnjava Janković.
Naglasio je da je to veliki problem, jer ako se nastavi ovakav trend mi ćemo za četiri meseca imati skoro milion novozaraženih.Ističe da sve može biti tema nekih diskusija, ali da za sada ima vrlo malo ili nimalo dokaza da „ivermektin“ pomaže.
Naglasio je da mnogo toga o kovidu još ne znamo, a zasigurno to zašto kod pojedinih osoba bolest dobija jako težak klinički tok i zbog čega vakcine nisu bile dovoljno efikasne.„Naravno, trebaće još dosta vremena i analiza da vidimo koji ljudi su bili najosetljiviji“, dodaje Janković.
Poručio je građanima da se bolest leči u najranijim fazama, kao i da je svakako mnogo lakše da se pacijenti jave nakon prvih simptoma, jer specifični antivirusni lekovi imaju efekta ako se daju prvih dana nakon pojave simptoma.„Nama se uglavnom ljudi javljaju, pogotovo oni koji u velikim bolnicama završe u jedinicama intenzivne nege, dve nedelje od početka simptoma, kada je jako teško bilo šta učiniti. Većina tih pacijenata, nažalost, premine, što stvara veliki i emotivni i psihološki pritisak i na osoblje i na rodbinu tih pacijenata“, kaže dr Janković.
Ističe da su u poslednje vreme primetili da se građani leče u privatnim klinikama.„Oni tamo uglavnom ne leže i ne bivaju hospitalizovani, ne dobijaju kiseonik. Međutim, čim se situacija zakomplikuje oni traže mesto u bolnicama i potporu sa kiseonikom gde mi ne znamo šta su oni od terapije primali, često se ta terapija i razlikuje od one koja je preporučena i od strane naše ekspertske grupe, a bogami i od nekih protokola koji se primenjuju“, naglašava Janković.
Ukazao je da je tu bilo i različitih aleternativnih lekova i da im to stvara problem.„Ko god vam uputi pacijenta mora da napiše šta je on primao tamo, to se odnosi i na privatne bolnice. Neka upućuju pacijente sa ispisanim šta su pacijenti i kako primali. Nama će biti dosta lakše, a i da se odgovornost podeli – dosta je ljudi preminulo, veliki je pritisak na zdravstvene radnike“, navodi dr Janković.