Vuković je ukazao na to da se minimalna zarada ne može izražavati u evrima, jer Srbija ima svoju valutu. Prema njegovim rečima, rast minimalne zarade u evrima stvara iluziju poboljšanja standarda, dok su troškovi života u porastu. On je primetio da se predizborna obećanja često daju bez realne osnove.
Na pitanje o broju zaposlenih na minimalcu, Vuković je naveo da je između 400.000 i 500.000 od 2,36 miliona zaposlenih u Srbiji. Istakao je da je realnost drugačija od tvrdnji vlasti o broju radnika koji primaju minimalac. Statistički podaci pokazuju da je veliki broj radnika na minimalcu ili ispod prosečne zarade.
Vuković je takođe govorio o strukturi minimalne potrošačke korpe, naglašavajući da je položaj onih koji primaju minimalac neprihvatljivo nizak. On je kritikovao nedostatak sindikalnog organizovanja u privatnim preduzećima, što dovodi do eksploatacije radnika. Radnici su često prinuđeni da rade duže od zakonom predviđenog radnog vremena.
Prema njegovim rečima, država ne koristi mehanizme za zaštitu prava radnika i sindikalnog organizovanja. Pravo na udruživanje u sindikate je zagarantovano Ustavom i međunarodnim konvencijama. Vuković je naglasio da sindikati moraju delovati slobodno kako bi zaštitili prava radnika.
Na kraju, Vuković je izrazio podršku studentskim zahtevima i protestima, ističući važnost zajedničkog delovanja. On je naglasio da će angažman studenata ojačati sindikalni pokret u Srbiji i doprineti borbi za radnička prava. Vuković je optimističan u vezi sa budućnošću sindikata i društva u celini.
