Nakon smrti pape Franje, sledećeg papu će izabrati Kardinalski zbor, odnosno najviši zvaničnici Katoličke crkve koji će u narednih nekoliko dana krenuti u Rim na konklavu.
Kardinalski zbor trenutno ima više od 220 kardinala iz više od 70 zemalja, od kojih samo oko 120 ima pravo da glasa za novog papu. Ostali kardinali stariji su od 80 godina, zbog čega ne mogu da učestvuju na izborima za novog papu, ali se mogu uključiti o raspravu o tome koga treba izabrati.
Sve kardinale u Kardinalskom zboru imenuje direktno papa, i oni su obično rukopoloženi u biskupe. Dve trećine kardinala sa pravom učešća na izborima izabrao je papa Franja u poslednjih deset godina.
Nakon papine smrti, kardinali dolaze na sastanak u Vatikan, nakon čega sledi konklava, odnosno proces izbora novog pape.
Posle obreda sahrane pape i nakon što se na opštim i posebnim sednicama kardinala sve pripremi za konklavu, kardinali se okupljaju određenog dana, ne pre 14. a ni posle 20. dana od smrti pape, u Crkvi Svetog Petra na misi. Istog dana posle podne, okupljaju se u kapeli Svetog Pavla u Apostolskoj palati, i u svečanoj procesiji idu do Sikstinske kapele, gde se u strogoj tajnosti održava izbor.
Kardinali se zaklinju na apsolutnu tajnost i nije im dozvoljen kontakt sa spoljnim svetom tokom izbornog procesa, gde im nije dozvoljena upotreba mobilnih telefona, niti pristup medijima. Pojedinačni kardinali glasaju za svog željenog kandidata dok se ne utvrdi pobednik, što je proces koji može potrajati nekoliko dana, pri čemu je u prethodnim vekovima glasanje moglo da potraje više nedelja ili čak mesecima.
