Prethodnih dana, Hrvatska je bila središte velikih štrajkova prosvetnih radnika, koji su postali ključna tema u društvenom, političkom i obrazovnom diskursu zemlje. Ovi štrajkovi, koji su počeli kao protesti zbog nezadovoljstva radnim uslovima i platama, ubrzo su prerasli u dugotrajnu borbu za bolje uslove rada u školama, fakultetima i institucijama nauke.
Tri sindikata – Nezavisni sindikat zaposlenih u srednjim školama Hrvatske, Nezavisni sindikat znanosti i visokog obrazovanja i Školski sindikat Preporod – postavili su nekoliko ključnih zahteva, koji su izazvali veliku reakciju i od strane Vlade. Ova situacija, koja traje većnedeljama, nije samo pitanje plata, već i pitanje položaja i statusa prosvetnih radnika u društvu, kao i budućnosti obrazovnog sistema.
Sve je počelo 19. marta kada su sindikati organizovali jednodnevni štrajk upozorenja, u kojem je učestvovalo više od 500 škola širom Hrvatske, što je činilo čak 93% obrazovnih institucija u zemlji. Štrajk je zahvatio osnovne i srednje škole, ali i institucije u visokom obrazovanju i nauci, izazivajući značajan prekid nastave. Sindikati su postavili pet ključnih zahteva koji su postali osnova za dalji razvoj protesta:
- Povećanje osnovice plata za 10 odsto,
- Redefinisanje koeficijenata kroz Uredbu o koeficijentima,
- Privremeni dodatak dok se ne reši sistem koeficijenata,
- Izuzimanje obrazovnog sistema od ocenjivanja prema Zakonu o platama,
- Odlaganje uvođenja reforme strukovnog obrazovanja.
Prema tvrdnjama sindikata, prosvetni radnici su tokom reforme sistema koeficijenata bili nepravedno pogođeni i degradirani u odnosu na druge državne službe. Sindikati su naglašavali da je neophodno da obrazovni sektor bude ravnopravan s drugim delatnostima, a zahtevi su se odnosili i na poboljšanje materijalnog statusa zaposlenih, kao i na bolji sistem vrednovanja u obrazovnim institucijama.
Uprkos početnoj zabrinutosti, odziv na štrajk je bio izuzetno visok. Zrinko Turalija, šef Nezavisnog sindikata zaposlenih u srednjim školama, izjavio je da su „odzivi izvršni“ i da štrajk pokazuje ozbiljnost sindikalne borbe. Turalija je istakao da sindikati neće stati i da će nastaviti sa svojim zahtevima dok ne dođe do promjena. Međutim, štrajk nije bio podržan od svih sindikata, naročito od Sindikata hrvatskih učitelja, čija je predsednica Sanja Šprem naglasila da bi štrajk mogao ugroziti postignuća koja su dosad ostvarena kroz pregovore.
Vlada Hrvatske je brzo reagovala na štrajk. Ubrzo nakon što je štrajk upozorenja započeo, ministar nauke i obrazovanja, Radovan Fuhs, izjavio je da ne vidi opravdanje za štrajk jer su tokom mandata ove Vlade plate prosvetnim radnicima svake godine rasle. On je tvrdio da su već preduzeti značajni koraci ka poboljšanju položaja prosvetnih radnika, a da štrajk zapravo šteti učenicima i obrazovnom sistemu.
Ubrzo je usledila i ozbiljna pretnja smanjenjem plata onima koji učestvuju u štrajku. Vlada je saopštila da se dani provedeni u štrajku neće plaćati, što je izazvalo dodatnu napetost među radnicima. Ova odluka doneta je nakon telefonske sednice Vlade 31. marta, a počela je da se primenjuje od 1. aprila, kada je najavljen početak tzv. cirkularnog štrajka, koji je bio organizovan u različitim županijama širom zemlje.
Premijer Andrej Plenković istakao je da je Vlada uradila ono što nijedna prethodna vlada nije smela da uradi – pokušali su ujednačiti sistem plata i uveli određene reforme koje bi dugoročno trebalo da poboljšaju obrazovni sektor. Plenković je naglasio da se radi o „istorijskom koraku“ jer su plate prosvetnih radnika povećane, a novi sistem koeficijenata trebao bi doprineti boljoj raspodeli plata u obrazovnom sektoru. Ipak, sindikati su smatrali da su zahtevi nedovoljno zadovoljeni, a Vlada nije bila spremna da prihvati sve njihove predloge.
