U godini nakon što je Rusija započela rat protiv Ukrajine, NATO lideri su odobrili set vojnih planova. Ovi planovi su najveća promena u pripremama odbrane alijanse od Hladnog rata. U fokusu je odbrana teritorije NATO-a od Atlantika do Arktika.
Tajni planovi definišu kako će zapadni saveznici braniti NATO teritoriju, uključujući baltičku regiju i Centralnu Evropu. Do 300.000 vojnika, većinom Amerikanaca, biće premešteno na istočnu granicu u roku od 30 dana, a taj broj bi mogao da poraste na 800.000 u narednih šest meseci. Međutim, administracija Donalda Trampa je upozorila da su prioriteti SAD-a negde drugde.
Evropa mora da se brine o svojoj bezbednosti, a postizanje ciljeva deluje upitno. Prikupljanje samo 30.000 evropskih vojnika za održavanje mira u Ukrajini predstavlja izazov. Iako se milijarde evra prebacuju u vojne budžete, Evropljani se bore da pokrenu proizvodnju u svojim odbrambenim industrijama.
Pored finansiranja, desetine hiljada evropskih građana bi moglo biti pozvano na vojnu službu, a vreme je od suštinskog značaja. Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte upozorio je da bi ruske snage mogle biti sposobne da pokrenu napad na evropsku teritoriju do 2030. godine.
Poljski premijer Donald Tusk želi da uvede obaveznu vojnu obuku za sve odrasle muškarce i da udvostruči veličinu poljske vojske na oko 500.000 vojnika. Tusk je upozorio da bi gubitak Ukrajine u ratu mogao dovesti Poljsku u težu geopolitičku situaciju.
Institut za istraživanje mira u Stokholmu procenjuje da Evropa, uključujući Veliku Britaniju, ima skoro 1,5 miliona aktivnih vojnika. Međutim, mnogi od njih ne mogu biti raspoređeni na bojno polje, a oni koji mogu teško se koriste bez centralizovanog komandi sistema.
