Australijanci su svakodnevno izloženi manipulaciji putem digitalnih taktika osmišljenih da ih prevare i navedu da predaju lične podatke, obavljaju nenamerne kupovine i koriste online platforme na način koji nisu planirali.
Novi izveštaj Univerziteta Južne Australije otkriva da su ovi obmanjujući obrasci—poznati i kao „tamni obrasci“—prisutni u 95% najpopularnijih aplikacija na svetu i u više od 11% velikih online trgovinskih platformi.
Ove taktike su široko rasprostranjene na društvenim mrežama, u e-trgovini i mobilnim aplikacijama, predstavljajući značajan rizik za autonomiju, privatnost i finansijsku sigurnost potrošača.
Izveštaj, koji je naručilo Federalno ministarstvo finansija, osvetljava obmanjujuće obrasce koji utiču na ponašanje potrošača. Nosilac naslova „Obrasci u mraku: Obmanjujuće prakse u online interakcijama“, izveštaj su pripremili istraživači sa IVE centra: dr Džejms Baumeister, Ji-Jung Park, dr Endru Kaningem, vanredni profesor Stjuart fon Itcštajn, profesor Jan Gvilt, dr Aron Dejvis i dr Džejms Volš.
Među ovim obmanjujućim tehnikama nalaze se lažni odbrojivači vremena koji stvaraju osećaj hitnosti, skrivene naknade, unapred odabrane opcije pristanka i prepreke prilikom otkazivanja pretplata na servise i web stranice.
Glavni autor izveštaja, dr Baumeister iz Australijskog istraživačkog centra za interaktivna i virtuelna okruženja (IVE) na UniSA, ističe da su obmanjujući obrasci postali ozbiljan problem zaštite potrošača, s obzirom na to da Australijanci provode sve više vremena i troše više novca na internetu.
„Ove taktike su osmišljene tako da manipulišu korisnicima kako bi preduzeli akcije koje inače ne bi preduzeli—bilo da se radi o nenamernoj kupovini, davanju više podataka nego što je potrebno ili borbi sa složenim procesima otkazivanja neželjenih pretplata,“ kaže dr Baumeister.
Izveštaj otkriva da niko nije imun na obmanjujuće obrasce, ali su određene grupe podložnije manipulaciji od drugih.
Stariji Australijanci i oni sa nižom digitalnom pismenošću u većem su riziku, jer često ne prepoznaju obmanjujuće online taktike. Takođe, tinejdžeri su meta na društvenim mrežama, gde ih algoritmi navode da nesvesno provode sate duže nego što su planirali.
„Finansijski uticaj je značajan,“ kaže dr Baumeister. „Jedan od četiri Australijanca ima poteškoća u razumevanju promotivnih cena u fizičkim prodavnicama, a ovaj problem je još izraženiji online, gde skrivene naknade i manipulativni prodajni trikovi dovode do neočekivanih troškova.“
Koautor izveštaja, dr Volš, ističe da kompanije koriste veštačku inteligenciju za profilisanje i predviđanje ponašanja korisnika, čime postaju još uspešnije u manipulaciji.
„Lažne recenzije, manipulativni iskačući prozori sa saglasnostima o kolačićima i obmanjujuće preporuke proizvoda sve su sofisticiraniji zahvaljujući AI tehnologijama, što potrošače čini još ranjivijima,“ kaže dr Volš.
Izveštaj naglašava da sama svest o ovom problemu nije dovoljna da zaštiti potrošače. Neophodne su regulatorne reforme i stroža primena zakona kako bi se suzbile obmanjujuće prakse i odgovorne kompanije pozvale na odgovornost.
„Iako australijski zakoni o zaštiti potrošača već pokrivaju neke očigledne obmanjujuće obrasce, mnoge suptilne taktike i dalje prolaze kroz pravne rupe.
Potreban nam je višeslojni pristup. Regulatori moraju delovati, kompanije moraju snositi odgovornost, a potrošači moraju biti opremljeni znanjem i alatima da se zaštite,“ zaključuje dr Volš.
